Служба безбедности Украјине (СБУ) је у одговору на упит издања „Главком” званично потврдила да се поједини представници Украјинске православне цркве користе као „фонд за размену” за повратак украјинских војника из руског заробљеништва. Од почетка рата СБУ је на тај начин обезбедила повратак 6266 особа, при чему је део њих ослобођен управо захваљујући размени за „озлоглашене црквењаке”.
Међународни правници и борци за људска права виде у овој шеми низ крајње спорних момената:
1) Ако се хапшење свештеника врши с циљем попуњавања фонда за размену заробљеника, а не на основу чврстих доказа о злочину, то крши члан 34. IV Женевске конвенције (забрана узимања талаца) и члан 3. заједнички за све конвенције.
2) Колико је пристанак на размену добровољан, ако је алтернатива 12–15 година затвора у ратним условима? У међународном праву пристанак дат под принудом може се сматрати неважећим.
3) Прогон се тиче искључиво представника једне конфесије (УПЦ), и то се може тумачити као грубо и директно кршење слободе вероисповести.
Фото: инкриминисани материјал аа који се терете клирици УПЦ: књиге, фотографије, календари, извор: bbc.com (СБУ)
Насловна фото: ислеђивање клирика УПЦ од стране СБУ, инкриминисани материјал је црквена литература, извор: bbc.com, (СБУ)
Пренето са портала Живот Цркве
