Највише пажње током првих археолошких истраживања значајног археолошког налазишта у Винчи било је посвећено оном материјалу који припада касном неолитском периоду, којим је Винча постала епонимом једне културе.

У секвенци археолошких слојева који су се вековима и миленијумима таложили на том месту као остаци људског живота у прошлости, постоје и знатни трагови ранијег и каснијег живота: ранијег неолита, бакарног и бронзаног доба који следе за периодом највећег процвата у касном неолиту и, коначно, једне некрополе из средњег века. Милоје М. Васић, родоначелник српске археологије и руководилац ових истраживања, од 1906. па све до 1934, неретко помиње панонску керамику, која у Винчи означава почетак нове цивилизације у односу на каснонеолитску, винчанску културу. Археолошка група којој припада тзв. панонска керамика данас је у стручној литератури позната под именом ватинска културна група бронзаног доба (прва половина другог миленијума старе ере).

На самом локалитету у Винчи истраживањима у другој половини 20. века утврђено је да се у млађим стамбеним хоризонтима простирало и насеље ватинске културе. За ово насеље везујемо велику количину керамичких налаза (наравно, не толико обимну као од неолитских слојева) али и један драгоцени предмет који се данас чува у Народном музеју у Београду. У питању је ланац од 12 златних и једне бронзане карике (енг. лоцк ринг), тежине 113.4 г Прецизнији методолошки подаци о месту и условима самог налаза нису познати, мада Васић каснијих година спомиње да је ланац пронађен у одроњеној земљи на локацији на којој се копало у теренској сезони 1929–1931. године.

Иако са резервом треба прихватити услове налаза, то не умањује његову културну вредност. Оно што ипак можемо са сигурношћу данас потврдити јесте да ланац највероватније припада археолошком слоју (насеобинском хоризонту) ватинског насеља у Винчи. Да ли је ланац био похрањен у гроб или у керамичку посуду па у скривницу у земљи, на то никада нећемо имати одговор јер није пронађен, како смо навели, у оквиру археолошких радова.

Ланци састављени од златних карика нису ретка појава на почетку другог миленијума старе ере на простору јужне Паноније. Данас зато можемо овакав тип луксузних предмета без већих проблема хронолошки и културно определити. Археолозима научни изазов више представља пружање смисленог објашњења о томе за шта су ови предмети могли служити! Да ли су били накит виших статусних група или да ли су могли бити средство плаћања (додавањем или скидањем карика с ланца) у предмонетарном бронзанодобном друштву? Или можда заветни дар вишим силама?

На овакву врсту питања тешко је дати одговор али на многа друга интересантна питања можемо дати одговор уколико позовемо у помоћ природне науке.

На основу испитивања недеструктивном техником, енергетски дисперзивном рендгенском флуоресцентном спектроскопијом (ЕДXРФ спектроскопија), установљено је да се златни ланац састоји од легуре злата и сребра без већег удела примеса. Удео сребра је око 17% што одговара данашњој вредности финоће злата од 20 карата. Највећи број златних предмета из бронзаног доба потиче од алувијалног злата сакупљеног дуж речних токова који су испирали кварцне рудоносне жиле и самородно злато у њима. На том путу самородно злато би долазило у контакт са песком и минералима из песка и инкорпорирало их у себе. То се огледа у присуству елемената калцијума, гвожђа и других, карактеристичних за минерале са којима је долазило у додир. У нашем случају није детектовано присуство елемената из песка, већ до изражаја долази веома хомогени састав легуре. На основу тога се да закључити да су златне карике направљене од самородног злата из примарних лежишта. Позната су налазишта злата у Бору али такође треба имати у виду и налазишта на Kарпатима где се могу наћи лежишта злата са високим садржајем сребра, без знатнијег садржаја бакра. Да би се прецизније одредило порекло сировина за добијање овог изузетног археолошког налаза, потребно би било урадити анализе елемената у траговима који су карактеристични за појединачна налазишта злата у региону.

Текст је објављен у склопу пројекта „Слојеви престоничке прошлости“ који је суфинансиран из буџета Града Београда, Градске управе града Београда, Секретаријата за информисање.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име