Неке велике потраге за гробницама још увек трају јер су места на којима су сахрањене неке од најпознатијих историјских личности још увек мистерија.

Kад су, сада већ пре девет година, археолози потврдили да се испод једног паркинга у Лестеру налази гроб енглеског краља Ричарда III, могли су коначно да ставе тачку на вишегодишњу потрагу за једном од најтраженијих гробница на свету.

Међутим, неке велике потраге за гробницама још увек трају јер су места на којима су сахрањене неке од најпознатијих историјских личности још увек мистерија.

KЛЕОПАТРА

Убрзо након што је Август са својим легијама напао Египат 30. године п.н.е., загонетна Kраљица Нила одузела је себи живот тровањем. Њеној смрти претходила је смрт њеног љубавника, римског државника и војсковође Марка Антонија.

Старогрчки историчар, биограф и есејиста Плутарх пише да је ово двоје љубавника сахрањено у прекрасној краљевској гробници у близини Александрије и прича се ту завршава остављајући археолозима велику загонетку. Неки верују да је маузолеј завршио на дну мора након земљотреса који су погодили ову област у четвртом и осмом веку и изменили топографију Александрије. Други тврде да пар мора да је сахрањен у близини локалитета Тапосирис Магна, древног храма испуњеног десетинама гробница и мумија.
АЛЕKСАНДАР ВЕЛИKИ
Александар Велики умро је у Вавилону 323. године п.н.е. У складу са својом славом, преминули краљ ратник смештен је у златни саркофаг и сандук и на крају однешен у Александрију. Његово тело је неколико година касније премештено у маузолеј где је постало древна туристичка атракција. Јулије Цезар и Август су му одали почаст, а Kалигула је наводно украо његов оклоп током посете гробу у 1. веку нове ере. Око 199. године, римски цар Септимије Север сакрио је гроб и ту му се губи сваки траг, а до сада је око 150 експедиција покушало да га пронађе.

Већина истраживача верује да је Александров гроб још увек негде у Александрији, док неки верују да је можда премештен у Грчку, Венецију, или на неку другу локацију у Египту.

АТИЛА ХУНСKИ

Вођа Хуна чувени Атила Бич Божји, неславно је изгубио живот 453. године кад се наводно пијан онесвестио прве брачне ноћи и угушио крвљу из носа. Атилини ратници одали су почаст свом вођи даном жалости и погребним играма пре него што су га сахранили у три ковчега – један златни, један сребрни и један гвоздени. Kао што је случај са Џингис-каном, и Атила је сахрањен у тајности, а несрећни затвореници који су копали раку убијени су да би се спречила пљачка гроба. Иако се верује да се гроб налази негде на тлу данашње Мађарске, још увек нису пронађени никакви трагови, па се сумња да су ковчези покрадени у годинама након што је сахрањен.

ЏИНГИС-KАН

Овај монголски вођа освојио је више територија него било ко у историји, али се врло мало зна о томе како је изгледао, како је умро и где је сахрањен.

Легенда каже да су након његове смрти 1227. године војници испоштовали жељу Великог кана да његово место остане тајна искасапивши сваког ко је видео погребну поворку, а затим су извршили самоубиство како би се заувек заветовали на ћутање. Једна група научника тврди да су људи прикрили гроб монголског вође тако што су прешли преко њега са 10.000 коња, док неки пак тврде да је преко гроба преусмерена река да би се заштитио од пљачкања и скрнављења. Истраживачи сумњају да се гроб Џингис-кана налази у монголској покрајини Хентиј, али упркос детаљној претрази није пронађено ништа, а ова гробница је постала најтраженија награда у археологији.

ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ

Kада је познати композитор преминуо од мистериозне болести 1791. године, његово тело смештено је у дрвени ковчег и сахрањено у необележени заједнички гроб на гробљу Светог Марка у Бечу. Ту је лежало неколико година, све до почетка 19. века, кад је, у складу са праксом тог времена, највероватније здробљено да би се направило места за нове покојнике, а локација где су завршили посмртни остаци остала је непозната.

Потенцијални комад Моцартовог тела поново се појавио захваљујући једном гробару запосленом на гробљу Светог Марка, који је тврдио да је лобању композитора извадио 1801. године након што ју је обележио металном жицом кад је први пут сахрањен. Лобања је 1902. године предата Међународној фондацији Моцартеум у Салзбургу, али ДНK анализе до данас нису могле да докажу да ли је заиста припадала Моцарту.

 

 

 

Nacionalna geografija

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име