Сањао сам мајку на тамном чардаку
лица хладна, мермерна.
Гледа у даљину, преко мојих очију.
Махао сам јој очајно из мрака, без гласа.
Нестаде иза завесе маглене.
Видех оца иза себе, како се дави
у жутој реци усталасаној.
Скочих у таласе да га спасим.
У руци ми остаде само његов црни качкет.
Исплива на обалу, оде не окренувши се.
Изађох мокар из воде и одох на трг
међу људе који журе.
Испружих руку с црним качкетом
и дрхтећи почех да понављам речи:
Ко има вишак љубави, нек удели
Ко има мањак, нек узме од мене…
Само окреташе главу на другу страну
једући своју брзу храну.
Тад ми у црни качкет слете бела птица
Снесе јаје, и леже на њега.
Почех да је грејем бојом својих очију.
Да нас опет буде троје…
nekazano.me
