Мој деда је имао ергелу коња, и дућан
у ком се продавао пекмез, шећер и дуван.
Имао је грамофон с трубом
и у труби букет цвећа.
На столу је горела свећа
а у подруму живео миш…
На тавану дивљи голубови утовљени гомилом жита
који више не могу да прођу кроз отворе на тавану
кроз које су гладни ушли.
Нарасли су до величине кокоши а пошто су били дебели и троми
те нису могли да беже, завртане су им шије
и завршавали су у паприкашу.
Једног дана један голуб се провукао кроз рупу на тавану
и одлетео у небо.
Кад је Бог чуо његову причу,
послао је црвене ђаволе деди.
Одузели су му ергелу коња,
плантажу камилице и дућан …
Али кад му је Бог одузео сина,
чудо интелигенције и талената
деда је оболео од рака.
Тад му Бог рече:
Сећаш ли се оног сиротињског дечака
коме си продао црвљив пекмез?
Он је голубове пустао на слободу, да лете у вис
и ако је и сам био гладан, свако парче црног хлеба
поделио је с њима
није ишао у цркву, а био је верник
Он је био црква у којој си ти требао да се молиш
за своје спасење.
Сад је касно.
nekazano.me
