Слава кампа на Вилову заједнице Земља Живих, Богородица – чаша неиспијена и ове године је прослављена достојанствено и уз присуство свештенства, игумана манастира Ковиљ о. Харитона, игумана манастира Велика Ремета о Стефана, драгих пријатеља Заједнице, бивших штићеника и оних који су и даље на лечењу.
Који су и даље на ”првој линији фронта”, како би то дефинисао протојереј-ставрофор Бранко Ћурчин, свештеник из Новог Сада и неко ко је још пре тридесет година, заједно са Свјатјејшим Порфиријем а уз благослов и несебичну помоћ епископа др Иринеја (Буловић), препознао реалан проблем који се надвија над омладином Србије.
Та визија је резултирала пројектом ”Земља Живих”, који данас броји четири кампа, три мушка и један женски, и у којима се опорављају сви они који су потражили храну живота на њивма глади.
Данашња Слава кампа у Вилову јесте посвећена Богородици, а заправо икони њеној која се зове – Чаша која се не испија и која собом подсећа све нас да нема човека коме Бог не жели помоћи.
Прво јављање иконе Мајке Божије „Чаша која се не испија“ (рус: Неупиваемая чаша) десило се 1878. године. Један Хришћанин се одао страсти пијанства, пропио сву своју војну пензију, све што је имао у своме дому, и дошао до тога да нема баш ништа. Од прекомерног пијанства, ноге су му се одузеле, али је он наставио да пије. А онда је, једне ноћи имао сновиђење, у коме је пред њега дошао старац схимник и рекао: „Иди у град Серпухов у манастир Владичице Богородице. Тамо је икона Мајке Божије `Чаша која се не испија`, тражи да за тебе одслуже молебан пред иконом и оздравићеш и душом и телом.”
Управо са том свешћу о старању Божјем о њима, штићеници заједнице Земља Живих су и ове године са благодарношћу узнели своју захвалност Мајци Божјој.
Тај радосан скуп редакција Чуда је имала прилике да испрати из ”прве руке” и да делић те атмосфере подели са свима вама.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ
