За долазак до овог скривене природне лепоте неопходно је добро се опремити, да ли чизмама или резервном, сувом обућом, јер се до прерасти долази „воденим путем“, односно гажењем реке.
Спајањем Врањског потока и потока Ваља Стрњаку настаје Осаничка река. Ова плитка река, на свом путу ка Млави у коју се улива, је у крашком терену усекла је себи пролаз између Хомољских и планине Бељанице, правећи клисуру.
Kлисура почиње од вештачки направљене бране на реци, 500 м узводно од насеља Осаница и обилује различитим облицима геоморфолошке грађе, са крашким и хидролошким појавама.
Једна од тих појава, јединствена на овим просторима, је прераст Kасоње.
Прерасти у Србији има неколико, а најпознатије су на реци Вратни код Неготина: Велика, Мала и Сува прераст. Највећа је Велика прераст, дужине 26 м и висином 37 м. Има их и на реци Јелашници код Ниша.
Међутим, Kасоње се издваја по необичном прилазу том природно насталом каменом мосту. У делу клисуре, који претходи прерасти, нема обале, само река с високим и вертикалним каменим зидовима.
За долазак до овог скривене природне лепоте неопходно је добро се опремити, да ли чизмама или резервном, сувом обућом, јер се до прерасти долази „воденим путем“, односно гажењем реке. Река је плитка, дубина није већа од 50-60 сантиметара, а природа на путу до прерасти нетакнута.
У самој клисури очувало се 166 биљних заједница међу којима су доминантне реликтне врсте, 22 врсте птица и 15 врста сисара.
Kлисура Осаничке реке је заштићено природно добро III категорије, а зона заштите захвата леву и десну обалу реке у површини од 30 хектара.
Nacionalna geografija
