Живот вам је – варка с топлом чамом.
Зато ће нас увек опчинити с нова.
Јер нам својом грубом руком само
Пише кобно судбоносна слова.
И ја увек кад зажмурим сада
Kажем: „Само срце да осети драж,
Живот вара но и он некада
Радостима украшава лаж.
Лице своје пред небом обнажи
Па, док читаш судбу с ноћног неба,
Ти се смири, смрти, и не тражи
Ту истину која ти не треба“.
Добро је у снегу тих цремуша
Да се мисли да је живот луг.
Нек’ обмане која лака душа,
Нека изда и неверни друг.
Нек’ ме мазе нежном речју милом,
Нек’ је ко нож оштар језик зао –
Ја сам давно спреман на све живо,
Ја сам на све, већ груб, навикао.
Хлади душу небо полутавно,
Без топлине огањ звезда пламти.
Вољени ми оставише давно,
И најближи више ме не памти.
Али ипак, прогоњен и гажен,
Са осмехом што га зора дала,
Ја не земљи вољеној, сав блажен,
Том животу за све кажем хвала.
Сергеј Јесењин