Ирски писац Семјуел Бекет /1906-1989/, добитник Нобелове награде за књижевност и аутор драме „Чекајући Годоа“, најзначајнијег драмског текста епохе, умро је 22. децембра 1989. године.

У Бекетовим дјелима доминира распад грађанског друштва, дехуманизујућа слика човјека и безнадежна ситуација необичних бића на крају свијета и времена, што симболише апсурдност људске егзистенције.

Живио је у Француској и писао на француском, сматрајући да се тек на страном језику може писати без стила, што је био његов идеал.

Бекет је написао и роман „Марфи“, те наративну трилогију „Молоа“, „Малоне умире“ и „Неименљиви“, као и драме „Крај игре“, „Посљедња трака“, „Игре без ријечи“, „Срећни дани“, „Игра“ и „Не ја“.

Заокупљен проблемом људске егзистенције и отуђености модерног живота, Семјуел Бекет у свим својим дјелима даје крајње песимистичку визију свијета и приказује живот као игру виших сила у којој је човјек сведен на физиолошко и духовно вегетирање, на бесмислено трајање испуњено патњама и узалудним ишчекивањем спаса.

Да би приказао апсурдност таквог живота и човјекову беспомоћност, Бекет напушта традиционалну романескну фабулу и уобичајени драмски заплет и мијења их низом сцена које се понављају са малим варијантама, а ликове своди на гротескне и стравичне марионете – нијеми, слијепи, глуви…

Семјуел Бекет је био пријатељ са Џејмсом Џојсом, којем је једно вријеме био лични секретар.

Бекет је 1969. године добио Нобелову награду за књижевност.

Најзначајнији је као писац позоришних комада и један од главних представника театра апсурда. Написао је и неколико романа, али свјетски успех постигао је са драмама.

Срна

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име