Za uvredu, ma kakva da nam je nanesena, ne treba da se svetimo, nego, naprotiv, treba da je opraštamo od srca, makar nam se ono tome i protivilo, ubeđujući ga slovom Božijim: „Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac, vaš neće oprostiti vama sagrešenja vaša“ (Mt. 6, 15). I još: „Molite se za one koji vas vređaju i gone“ (Mt. 5, 44).
Srce ne treba hraniti zlobom ili mržnjom prema bližnjem koji je u neprijateljstvu sa nama, no valja nastojati da ga ljubimo i, koliko je moguće, da dobro činimo, sledujući učenju Gospoda našeg Isusa Hrista: „Ljubite neprijatelje svoje, činite dobro onima koji vas mrze“ (Mt. 5, 44). Dakle, ako budemo nastojali, koliko smo u stanju, sve to da ispunimo, možemo da se nadamo da će božanstvena svetlost brzo zasijati u dušama našim, otkrivajući nam put ka Gornjem Jerusalimu.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime