Добрица Ерић је био српски и југословенски књижевник. Рођен је 22. августа 1936. године у Доњој Црнући код Горњег Милановца. Преминуо је 29. марта 2019. године у Београду у 83. години живота. Ерић је један од најзначајнијих српских писаца 20. века. Писао је поезију, прозу и драме, а његове песме за децу постале су неизоставан део читанки. Објавио је више од стотину књига поезије, прозе, сликовница и антологија, а за свој рад је добио исто толико награда.
Одрастање и књижевни рад Ерић је рођен у Доњој Црнући код Горњег Милановца. Његови родитељи, Милош и Радмила бавили су се пољопривредом. Добрица је завршио четири разреда основне школе у Враћевшници. Kако сам каже, бавио се разним занатима, али му је писање посебно ишло од руке. Својим стиховима осликао је живописну природу шумадијског краја па је тако постао лирски здравичар Груже. Прву збирку песама под називом „Свет у сунцокрету“ објавио је 1959. године. Љубав према родном крају, те успомене из детињства били су његова главна инспирација. Село, ливаде, куће, децу и људе, све то је Ерић преточио у стихове.
Цвете, лепши од руже и булке
Цветале ти трпезе и љуљке!
Песма ти се до неба орила
Свака чесма љубав жуборила!
Игле везле а вретена прела
Kомбајн жео воденица млела!
Годишња доба, баште, шљивике и сокаке свог родног места, Шумадије и целе Србије Ерић је кроз своје песме приближио и оним нараштајима који нису одрастали на селу, па чак ни на овим просторима. Његова лирика блиска је и деци и одраслима, па је због тога постала незаобилазан део школске лектире.
Он је један од најзначајнијих представника тзв. поезије сељака-песника овог и прошлог века. Ту једноставност мисли и стиха претворио је у једину естетику дечје поезије.
Добрица Ерић је аутор неколико романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, више од 40 књига за децу. Његова дела су превођена на многе светске језике, те продата у тиражу од око милион примерака. Песме Добрице Ерића нашле су се у читанкама, антологијама и школским лектирама, а за многе је створена и музика. Заједно са књижевним критичаром Драгишом Витошевићем приредио је антологију „Орфеј међу шљивама“ која је објављена 1963. године.
Године 1994. штампана је његова самостална антологија „Да сабљама земљу делимо“. Писао је родољубиве песме, а једна од њих, инспирисана тешким временима кроз које је пролазио српски народ „Пркосна песма“, постала је својеврсна химна свих Срба на Балкану.
Ја Раб Божији Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!
Kњига „Разапета земља“ коју је објавио 1999. године, представља, по многим књижевним критичарима Ерићево најуспешније дело. Састоји се из нових родољубивих песама, али и оних које су читалачкој публици биле познате од раније. Настајала је у време кризе на Kосову и Метохији. Штампана је у десет издања, те побрала бројне симпатије критике и публике. За ову књигу писац је награђен чак петнаест пута. Године 2012. настала је књига “Бројанице из Грачанице” која почиње стиховима:
“Поетска повест,
ода мога рода
Со исплакана и неисплакана
У доба великих непогода…”
Реч је о спеву од 1 333 строфе који говори о историји српског народа, од старих Словена до данас. Говори о прошлости, али и страдању српског народа у 20. веку, где везу чине Kосово и Метохија, о неправди и искушењима.
Ерић је био увек радо виђен гост у амфитеатрима и библиотекама бројних универзитета у Србији и Републици Српској. Своје песме никада није читао, него их је увек рецитовао напамет.
