Живимо кроз време велике забринутости и тескобе. Скоро да смо забринути. Како се то догодило? Је ли то због тога што се гадни вирус креће около? Да, делом. Али постоје и већа питања. Не верујемо да нас Бог надгледа. Верујемо да можемо контролисати околности у свом животу. Оно што је много горе од болести или негативних вести је да смо себи дозволили да се фокусирамо на те ствари. Доносимо свесну одлуку да се фокусирамо на ствари које нам изазивају анксиозност, па чак и депресију, гледајући и читајући вести далеко чешће него што је потребно. Колико пута дневно треба да гледамо и комуницирамо са вестима? Чак сам и на друштвеним медијима приметио да половина људи објављује више лоших вести. Мислите ли да можете бити изложени таквој негативности и да нисте погођени или заражени? То је немогуће. Неки од вас имају апликације за вести које се јављају на вашем телефону сваких неколико минута, уз „ударне вести“. Нисмо свесни да је једино што је ту ударено у овом процесу наш дух и наша нада. Приметно је да смо опседнути нашим физичким здрављем, опседнути вестима. Док погледамо око себе примамљиво је мислити да је овај сломљени и пропали свет све што ћемо икада имати. Да је наше физичко здравље, па чак и наш живот, све што ћемо икада имати. Али све ове мисли су велике лажи. Као хришћани, наше животе и наше погледе на свет не треба да диктирају и обликују вести око нас. Ако их вест диктира и формира, онда не припадамо пре свега Христу. Човек није само тело, попут мајмуна или гориле. Наше здравље мора бити више од физичког, такође је ментално и духовно здравље. Драга браћо и сестре, не дозволите да ваше животе формирају негативност или непрекидни круг вести. Наши животи настају стварношћу Јеванђеља Исуса Христа. То је разлика између нас и света … наш фокус.
Централне тачке Јеванђеља су: Бог постоји, Исус Христос, Син Божји, васкрсао је из мртвих како би доказао да је његова љубав према нама стварна и да обећање и наду у васкрсење поделимо са сваким од нас. Драга браћо и сестре у Христу: Ово није наш дом. Ово је привремено место за свакога од нас. На овај или онај начин, сви морамо напустити ово место и васкрснути да бисмо се срели са Господом лицем у лице. Ову поруку морамо узети к срцу. Ништа нас не може одвојити од љубави према Богу. Ни насиље ни нереди, ни незапосленост, ни болест, ни рушење економије, нити смрт. Он чува сваког од нас у својим рукама. У последње време смо заиста преокупирани болешћу, али та преокупација је знак да нам недостаје вере. Да, болест је стварна. Да, смрт је стварна. Али болест и смрт нису крај приче за нас. Они су наш улаз у нови живот у Христу.
Изазов је сада да преузмемо само делић неге и предострожности за нашу душу и своје духовно здравље колико смо преузели у вези са својим физичким здрављем. Христос је наша заштита. Христос је наше исцељење. Христос је наш живот. Данас чујемо чудесну причу о Господу нашем Исусу Христу који је излечио слугу центуриона (центурион је био војник високог ранга у римској војсци). Наш Господ Исус Христ није морао да га посећује. Није га морао дирати. Није га ни требало видети. Једноставно је рекао речи и то је постала стварност. „Иди; нека буде као што си веровао.„ То је невероватно чудо. Желим да вас подсетим да имамо ризницу невероватних чуда из живота наше Свете православне цркве. Потражите их, прочитајте неке од ових прича и схватите срце. Усред свих ових прича о болести, желим да вас подсетим да је Бог већи и Његова су дела већа од свих лоших ствари на овом свету. То је наша стварност. Слава Богу заувек АМИН.
Текст са енглеског превела редакција ЧУДО
Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД
orthochristian.com
