Najiskrenija reakcija i izraz ovog dana jeste tišina. Tišina ali ne i ćutanje. Nema potrebe da se monumentalnost Božijeg plana prećutkuje ali ta Tajna, da bi nam bila od potpune koristi, moramo je tišinom obaviti, čuvati. Učiniti je ličnom na taj način. Jer danas je Bog dao život za mene. Jer danas je Bog stradao zbog mene. Jer danas je Bog učinio večnost mogućom za mene.

 

Aliluja!

Ipak, da bismo na pravi način razumeli potrebu tišine moramo analizirati događaje koji su doveli do ovog dana. Svu tu buku oduševljenja pa osude. Glasnog odobravanja pa neljudskog vrištanja i cerenja. Moramo shvatiti distinkciju čoveka i mase i onda razumeti da je Bog život svoj dao za čoveka dok Ga je masa razapela. Ali, hajdemo redom…

Nekoliko dana od ovog strašnog dana, Hristos se pojavio u Jerusalimu. Razdragana masa Ga je dočekala, deca su recitovala, svi su bacali palmine grane pod noge Njegovog magarca. Ta ista masa ga danas uz zvižduke ispraća ka smrti. Uz prostačko cerekanje, neskriveno se raduje Njegovom bolu. Krv koja kaplje sa njega dodatno ih uveseljava. Ništa draže nego sočna egzekucija, a ovde se spremaju tri.

To su isti ljudi, samo drugačije ponašanje. Drugačija direktiva. Javno mnjenje. Strah, koji je i tada prljao obraz životu. Ali ne i Životu!

 

Lekcija broj 1 – ne budi masa. Budi čovek!

”Pobožni” i svakako veoma ”pravedni” ljudi su izbegli odlazak u sudnicu da bi mogli da slave Pashu. Mnogo puta su Samom Hristu, Samoj Pashi našeg života, prigovarali upravo to! Da ne poštuje Zakon. Da Njegovi učenici trgaju klasje u subotu (Mt 12: 1-8) ili da On sam leči ljude subotom (Mt 12: 9-11; Lk 14: 1-6; Lk 13:10-17). Dakle, kako Ga nije sramota? Kako nema obzira prema mrtvom slovu već se trudi da pomogne živim ljudima? Zaista nema smisla…

I evo ovoga dana Ga ti isti ”živi ljudi” kamenicama ispraćaju ka smrti. Eh, da ”nisam među njima činio dela, koja niko drugi nije činio, greh im se ne bi uračunao. Sad su videli pa su omrzli i mene i moga Oca.” (Jn 15:24)

 

Lekcija broj 2 – ”Vidim brata svoga, vidim boga svoga!” (Starečnik)

Hrista su izdali svi, ne samo Juda. Eufemizmom bojimo to što su se razbežali, što su Ga se odrekli, ili otvoreno u Njega posumnjali. Ali budimo realni, ne zbog tih Svetih ljudi već zbog svetih ljudi koji i dalje među nama žive i čiji krst ni malo nije lak. A tako olako danas sudimo braći sveštenicima Crkve, sa bog zna kakvim iščuđavanjima tipa – ”kako je mogao pa on je sveštenik” ili ”zar je moguće da se jedan sveštenik ponaša tako ili govori tako ili se oblači tako ili … ” – nebo je granica!

Najbitnije za naše razmišljanje je da sada shvatimo pitanje koje upravo sledi kao odgovor na sva ova pitanja sablažnjivog i pravednog naroda – ”zar je moguće da neko ko je apostol izda Hrista? Zar je moguće da neko ko je apostol se odrekne Hrista? Zar je moguće da neko ko je apostol ne veruje u Hrista?”

Shvatate princip? Od 12 apostola jedan Ga je izdao za pare, drugi Ga se odrekao da bi izbegao gnev mase, treći nije poverovao da je On vaskrsao a svi oni, sem jednog, su se razbežali i ostavili Učitelja samog, kao što je pisano: ”Udariće pastira i ovce će se razbežati” (Mk 14:27).

Ipak, ovo nije zaključak koji bi da ocrni apostole već više da istakne da su i oni bili samo ljudi. Ljudi od krvi i mesa. Sa strahovima i neizvesnostima. Nedoumicama i kolebanjima. Isti kao i mi danas, i isto kao i mi danas oni su slušali reč od Reči jer ”ko ima uši da čuje neka čuje”!

 

Lekcija broj 3 – imajte obzira prema svojim sveštenicima

Zaključak bi bio u skladu poslednje rečenice treće lekcije – ”isto kao i mi danas oni su slušali reč od Reči jer ”ko ima uši da čuje neka čuje”!”

Sam Hristos je rekao: ”Evo, ja sam sa vama u sve dane do svršetka sveta.” (Mt 28:20) a otkrio nam je i kako: ”Uzmite, ovo je moje telo” i ”Ovo je krv moja, krv saveza, koja se proliva za mnoge.” (Mk 14: 22, 24) jer ”Ovo činite meni na spomen.” (Lk 22:19).

Znači nemojte biti surovi formalisti jer su takvi razapeli Hrista uz pomoć mase koja nije čovek niti nju čine ljudi. To je jedan poseban entitet koji ume da od čoveka napravi broj.

 

Nemoj biti broj!

Hristos nije svoj život dao za broj već za čoveka. Njega su upravo brojevi razapeli. Slepi formalisti koji su mrtva slova pretpostavljali živim ljudima jer ”valja se, ne valja se” a to i dalje traje. I danas ta forma zaglušuje Hristov glas! A On je rekao: ”Uzmite i jedite ovo je telo moje…” i ”Pijte iz nje svi. Ovo je krv moja, krv Novog saveza, koja se proliva za mnoge radi oproštenja greha.” (Mt 26: 26-28).

Današnji dan jeste spomen tog saveza! Te krvi, koja je prolivena za nas jer ”ranom njegovom mi se iscelismo”! (Is 53:5) Ne ide drugačije niti je moguće drugačije. Zato pristupimo Hristu. Čujmo ga. I dalje nas doziva.

PRIČESTI SE!!! – to je zaključak jer ”Ako budete imali ljubavi jedan za drugog, svi će znati da ste moji učenici.” (Jn 13:35)

Ta Ljubav je na današnji dan razapeta…

MISLITE O TOME!

 

Sveštenik dr Ugrin Popović

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime