Најискренија реакција и израз овог дана јесте тишина. Тишина али не и ћутање. Нема потребе да се монументалност Божијег плана прећуткује али та Тајна, да би нам била од потпуне користи, морамо је тишином обавити, чувати. Учинити је личном на тај начин. Јер данас је Бог дао живот за мене. Јер данас је Бог страдао због мене. Јер данас је Бог учинио вечност могућом за мене.

 

Алилуја!

Ипак, да бисмо на прави начин разумели потребу тишине морамо анализирати догађаје који су довели до овог дана. Сву ту буку одушевљења па осуде. Гласног одобравања па нељудског вриштања и церења. Морамо схватити дистинкцију човека и масе и онда разумети да је Бог живот свој дао за човека док Га је маса разапела. Али, хајдемо редом…

Неколико дана од овог страшног дана, Христос се појавио у Јерусалиму. Раздрагана маса Га је дочекала, деца су рецитовала, сви су бацали палмине гране под ноге Његовог магарца. Та иста маса га данас уз звиждуке испраћа ка смрти. Уз простачко церекање, нескривено се радује Његовом болу. Крв која капље са њега додатно их увесељава. Ништа драже него сочна егзекуција, а овде се спремају три.

То су исти људи, само другачије понашање. Другачија директива. Јавно мњење. Страх, који је и тада прљао образ животу. Али не и Животу!

 

Лекција број 1 – не буди маса. Буди човек!

”Побожни” и свакако веома ”праведни” људи су избегли одлазак у судницу да би могли да славе Пасху. Много пута су Самом Христу, Самој Пасхи нашег живота, приговарали управо то! Да не поштује Закон. Да Његови ученици тргају класје у суботу (Мт 12: 1-8) или да Он сам лечи људе суботом (Мт 12: 9-11; Лк 14: 1-6; Лк 13:10-17). Дакле, како Га није срамота? Како нема обзира према мртвом слову већ се труди да помогне живим људима? Заиста нема смисла…

И ево овога дана Га ти исти ”живи људи” каменицама испраћају ка смрти. Ех, да ”нисам међу њима чинио дела, која нико други није чинио, грех им се не би урачунао. Сад су видели па су омрзли и мене и мога Оца.” (Јн 15:24)

 

Лекција број 2 – ”Видим брата свога, видим бога свога!” (Старечник)

Христа су издали сви, не само Јуда. Еуфемизмом бојимо то што су се разбежали, што су Га се одрекли, или отворено у Њега посумњали. Али будимо реални, не због тих Светих људи већ због светих људи који и даље међу нама живе и чији крст ни мало није лак. А тако олако данас судимо браћи свештеницима Цркве, са бог зна каквим ишчуђавањима типа – ”како је могао па он је свештеник” или ”зар је могуће да се један свештеник понаша тако или говори тако или се облачи тако или … ” – небо је граница!

Најбитније за наше размишљање је да сада схватимо питање које управо следи као одговор на сва ова питања саблажњивог и праведног народа – ”зар је могуће да неко ко је апостол изда Христа? Зар је могуће да неко ко је апостол се одрекне Христа? Зар је могуће да неко ко је апостол не верује у Христа?”

Схватате принцип? Од 12 апостола један Га је издао за паре, други Га се одрекао да би избегао гнев масе, трећи није поверовао да је Он васкрсао а сви они, сем једног, су се разбежали и оставили Учитеља самог, као што је писано: ”Удариће пастира и овце ће се разбежати” (Мк 14:27).

Ипак, ово није закључак који би да оцрни апостоле већ више да истакне да су и они били само људи. Људи од крви и меса. Са страховима и неизвесностима. Недоумицама и колебањима. Исти као и ми данас, и исто као и ми данас они су слушали реч од Речи јер ”ко има уши да чује нека чује”!

 

Лекција број 3 – имајте обзира према својим свештеницима

Закључак би био у складу последње реченице треће лекције – ”исто као и ми данас они су слушали реч од Речи јер ”ко има уши да чује нека чује”!”

Сам Христос је рекао: ”Ево, ја сам са вама у све дане до свршетка света.” (Мт 28:20) а открио нам је и како: ”Узмите, ово је моје тело” и ”Ово је крв моја, крв савеза, која се пролива за многе.” (Мк 14: 22, 24) јер ”Ово чините мени на спомен.” (Лк 22:19).

Значи немојте бити сурови формалисти јер су такви разапели Христа уз помоћ масе која није човек нити њу чине људи. То је један посебан ентитет који уме да од човека направи број.

 

Немој бити број!

Христос није свој живот дао за број већ за човека. Њега су управо бројеви разапели. Слепи формалисти који су мртва слова претпостављали живим људима јер ”ваља се, не ваља се” а то и даље траје. И данас та форма заглушује Христов глас! А Он је рекао: ”Узмите и једите ово је тело моје…” и ”Пијте из ње сви. Ово је крв моја, крв Новог савеза, која се пролива за многе ради опроштења греха.” (Мт 26: 26-28).

Данашњи дан јесте спомен тог савеза! Те крви, која је проливена за нас јер ”раном његовом ми се исцелисмо”! (Ис 53:5) Не иде другачије нити је могуће другачије. Зато приступимо Христу. Чујмо га. И даље нас дозива.

ПРИЧЕСТИ СЕ!!! – то је закључак јер ”Ако будете имали љубави један за другог, сви ће знати да сте моји ученици.” (Јн 13:35)

Та Љубав је на данашњи дан разапета…

МИСЛИТЕ О ТОМЕ!

 

Свештеник др Угрин Поповић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име