Šta je to u našem narodu te on traži gurue, a ne pravoslavne sveštenike? Kako se to dogodilo?

U pismu piše: „Po delima njihovim poznaćete ih“ (Mt. 7:16) A opet, nema čoveka bez greha. Šta onda to znači – da crkva nema adekvatnog sveštenika, obzirom da bezgrešan je samo Bog?

Najstrašniji greh jeste samoubistvo jer jednostavno, posle tog čina nema kajanja, pošto je sâm čovek – mrtav. Zar ne? Ali prvenstveno, najstrašniji greh protiv Hrista je raskol u Telu Njegovom koje jeste crkva.

Hristos je popustljiv. Rekao je „Jer ko nije protiv vas s vama je“ (Mk. 9:40), tako da sama crkva, kao institucija, dugo trpi i čeka strpljivo, jer i sâm ap. Pavle je rekao da Bog želi da se svi spasu i dođu do poznanja istine (1.Tim. 2:4)

Zato crkva ćuti i čeka.

Ipak, gurui ne čekaju, i nakon izvesnog vremena poveruju da su oni crkva i da oni znaju bolje od jerarhije i hijerarhije, i tada dolazi do raskola. Tada otkidaju živ deo, umrtvljujući ga svojim otrovom. Ali, zar o tome nije već pisano u Dobroj knjizi: „Ali dolazi čas kada će svaki koji vas ubije misliti da Bogu službu prinosi?“ (Jn 16:2) U Srbiji, zemlji krajnosti, takvi slučajevi utvrđuju drugosrbijance u njihovoj zabludi da je crkva skup retrogradnih elemenata, dok sa druge strane, one koji pristaju na guruizaciju čeka zabluda o vencu mučeništva, koji je, eto njima namenjen, i koji bi sada trebalo sa radošću da ponesu, tako što će pratiti svog gurua. I evo ih… prate ga!

Svaki guru ima paravan, kao što i svaka gatara u Vlaškom kraju, zbog sličnog paravana, svoje „klijente“ šalje u crkvu, dok je ona sama okružena ikonama uz „iskreno“ svedočenje da joj se Sveta Petka javila, barem tri puta. E, sad koja, u to se ne ulazi. Bitno je samo da je „žena u crnom“.

Tako i ovi naši gurui, okruženi su ikonama, čine litije ili molebane zbog ovih ili onih „na oko“ pravoslavnih razloga, a sobom – izvrgavaju ruglu samu crkvu, dok svoju svitu svakako ne uzvode ka Novom Jerusalimu.

No, dobro…. takav je kraj. Ali, kakav je početak?

Početak uvek leži u moralističkoj superiornosti koja se očekuje od drugih i njome se uslovljava pristup Čaši. Ta „strogost“ svakako da ne važi za gurua i to je prvi korak da ta njegova svita poveruje da je on nešto što oni nisu. Svakako da “prozorljivost“ ide u tom paketu, i…. zvezda je rođena!

Što je guru strožiji, to je omiljeniji, pa pošto Hristos više nije centar, to se onda mora pronaći protivnik. Masa se mobiliše i mučenički venci su sve bliži. Na žalost Hristos je sve dalji, jer dok god su pod vlašću gurua i njegove „teologije“ (obično su to ljudi koji nisu teološki obrazovani), pravi nauk i realno učenje Crkve, konstituisano na Vaseljnskim saborima i vekovima potvrđivano, ne može da dopre do njih. Ne može, jer su oni u borbi, i to, što je zapravo izvorno učenje Crkve, za njih je ustvari podvala novotaraca, ekumenista i papskih izaslanika. „Balkanski špijun“ u crkvenoj režiji, jednom rečju.

Drugog leka od ovih prelesti nema do Hrista Spasa. I baš taj lek gurui brane, na oko „pravoslavnim“ argumentima o dostojnosti. Kao da niko, osim gurua, nije dostojan. Nema veze šta je o tome rekao sv. Jovan Zlatousti i nema veze koje su odluke Vaseljenskih sabora po tom pitanju, jer guru je iznad toga, a masa onih koji vole taj mazohistički bič, aminuje njime sopstveni sunovrat.

Međutim, to je već oglodana tema i nemoguće je dopreti do svesti tih ljudi, o čemu je još prorok David govorio „uši imaju i ne čuju“(Ps. 115:6), jer čim pristaju na život bez Hrista, onda ne postoji viša instanca koja će ih motivisati da promene mišljenje. Odnosno – da se pokaju.

Kada se ne propoveda pokajanje nego borba, rezultat je ovaj – skupovi bez Hrista, parasinagoge u večitoj borbi sa vetrenjačama i stalnim strahom od demona.

Strah i paranoja i guru koji je moralno superioran. A to j laž koja svedoči o tome da tog gurua niko i ne poznaje (na ovom mestu bih stavio emotikon smeha sa suzama).

Da, to je osnovna laž svih tih moralno superiornih gurua. Oni nemaju pravu zajednicu sa svojim sledbenicima. Oni imaju laž, te nije za začuditi što svojim sledbenicima ne dozvoljavaju Pričešće, jer sam Hristos je rekao: „Spoznaćete istinu i istina će vas osloboditi“ (Jn. 8:32)

Gurui ne vole slobodu. Oni nju ne propovedaju, nju ne očekuju…. Ali, koga i šta u stvari oni  očekuju? Zapita li se to neko od njih?

Sveštenik Ugrin Popović

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime