Тешко време рађа снажне људе.
Патријарх Иринеј био је поглавар српске православне Цркве у времену великих и тешких искушења.
Историја ће му судити у контексту времена у којем је живео, писао, и био патријарх наше свете Цркве, много боље него што можемо ми, његови савременици.
Остаће упамћен као непоколебив стуб Цркве, чији се глас чуо јасно и гласно, онда када је требало, онда када је морало, како и доликује ономе ко седи на престолу Светог Саве.
Наследио је патријарха Павла, који је био човек мира у времену ослободилачких ратова деведесетих, у време завршетка процеса разградње српског националног бића и тешког страдања Срба у Босни и Херцеговини и Косову.
Као што је Бог знао зашто је током деведесетих поставио на престо патријарха српског Павла, тако је знао у Својој Премудрости зашто је поставио патријарха Иринеја, који је осим што је добио нова искушења, био и наследник највољенијег патријарха и понео на своја плећа и то, нимало лако бреме, које патријарх Павле није имао.
У својој првој посланици коју је упутио верном народу за Васкрс 2011. између осталог говорио је и о патриотизму, и тиме означио пут је тачан правац у којем ће наредних година ићи српска православна Црква.
Сећам се, био сам поносан што имамо таквог патријарха.
Када је државна власт одлучила да отпочне такозвани унутрашљи дијалог о Косову и Метохији, патријарх се категорички изјаснио да Црква стоји чврсто на становишту да је Косово и Метохија неотуђиви део Србије, и да Црква позива на поштовање резолуције 1244 и да нема ни говора о подели Косова. На оба заседања сабора СПЦ пролећном и јесењем, Црква , то јест, њен Сабор, само је потврдио овај став патријарха, Косово је срце Србије, њен неотуђиви део, стожер нашег идентитета и место извора наше средњевековне државе.
Каква је искушења патријарх Иринеј имао од државних власти, данас можемо само да предпоставимо. Оно што знамо је то да нису била мања од оних који су имали патријарх Варнава, Гаврило и Герман, који су у своје време, попут патријарха Иринеја данас, успели да сачувају јединство Цркве и верног народа.
Поред политичких искушења, у време патријарха Иринеја имали смо и рану на телу Цркве, рашчињени епископ Артемије поцепао је нашу Цркву, оглушујући се о канонске одлуке сабора. Патријарх је и овде показао хришћанску љубав, позивајући више пута монаха Артемија да се покаје и врати мајци Цркви.
Као што је обарање безбожног режима у Црној Гори била лабудова песма и животно дело светог митрополита Амфилохија, тако је и изградња храма Светог Саве на Врачару била и последња животна мисија патријарха Иринеја. И вољом Божијом је тренутак када га је Господ позвао к себи био управо и тренутак завршетка изградње храма Светог Саве.
Патријарх Иринеј био је и велики монархиста. Његов став био је да Србин, верник и патриота, члан Цркве мора бити и монархиста. Јако добро је сарађивао и престолонаследником Александром Карађорђевићем и читавим домом Карађорђа. Место на коме сам га ја сусретао, били су пријеми у Блом Двору, у комплексу на Дедињу, код принца престолонаследника поводом славе Александра Карађорђевића или славе удружења Краљевине Србије, где је увек говорио: „Бог на небу, а краљ на земљи“ понављајући речи светог владике Николаја Велимировића о монархији и Карађорђевићима.
Престолонаследник га је и одликовао краљевским орденом Карађорђеве звезде на великом крсту, За заслуге учињене према краљевом дому, за народно и опште добро.
Патријарх Иринеј биће сахрањен у недељу у девет часова у крипти храма Светог Саве у Београду, након свете литургије.
На Аранђеловдан тело патријарха Иринеја биће изложено у Саборној Цркви у Београду, и верни неће моћи да целивају тело. Биће постављено тако да верни народ може да се поклони свом блаженопочившем патријарху са пар метара удаљености и након тога напусти храм. Из саборне Цркве, поворка са посмртним остацима патријарха Иринеја кренуће ка храму Светог Саве око 11:30, док је помен у храму Светог Саве заказан за 12:30.
Саучешће верном народу српске православне Цркве изјавили су патријарси свих четрнаест помесних православних Цркава, међу њима и патријарх Русије, Грузије, васељенски патријарх, патријарх Александрије, Антиохије, Јерусалима као и Румунски и Бугарски патријарх, и кипарски и атински архиепископ. Саучешће је упутио и председник француске Емануел Макрон, на ћирилици, као и Новак Ђоковић, највећи спортиста данашњице, који је управо од патријарха Иринеја добио орден Светог Саве првог степена.
У времену тешке и опаке болести, остали смо без још једног духовника, оца и деде, нашег молитвеника пред Господом.
Нека нам у овај тежак час Господ да снаге и вере да издржимо, а блаженопочившем патријарху рајско насеље.
Свештеник Стеван Стефановић
