Свештеник Ненад Илић: „Ми Срби смо то и заслужили“ – Нисмо!

Један од најстрадалнијих народа у двадесетом веку, народ који је решио да ништа не наплаћује него да се жртвује у заједници са сродним народима, народ који је претрпео крајем тог двадесетог века и неправедно бомбардовање од стране најбогатијих и најмоћнијих држава света није заслужио то што данас има. Да је могло боље, да смо правили грешке – тачно је. Али да смо заслужили ово сад – није тачно. Наши свети мученици то су крвљу посведочили а и ми гостољубиви и прилагодљиви, који смо у ствари можда најмање националисти у целој Европи, па и у светским оквирима а наш грех је забога национализам – нисмо то заслужили. А да смо грешили и грешимо – тачно је. А грешке су да се исправљају а не да воде самобичевању.

Тренутна накарадна власт је потрошила највећи део своје назови креативности да усади ту мисао великом броју људи. Идеја о томе да треба да се појави генијални, најморалнији генерал који ће све окупити и повести за собом је подвала. Треба да се појави хиљаде каплара који ће покренути по неколико људи око себе и који ће надићи замке саботирања самоорганизовања народа и пронаћи свог генерала. А за то су сви позвани и сви могу то.

то је тачно али само у случају да убацимо ту и – „кад почнемо да радимо боље“. Нећемо бити бољи чекајући да нас Бог тако пасивне учини бољим и онда – бајка. Почнимо да процењујемо једни друге по ономе што радимо. Не задржавајмо се на грешкама једни других него на оном добром и корисном за околину што је неко урадио. Сабирајмо то и престанимо да се бавимо злобним анализама и „критикама“ сваког ко покаже икакву енергију корисну за заједницу. Јер нико није савршен, а познато је и оно – ко ради тај и греши. И то је власт затровала својом медијском политиком.

Доста је браћо и сестре више мазохизма и детињастог избегавања одговорности. Док не покажемо икакву спремност за преузимање одговорности, владаће нам ОВИ. Светски скандал. Тешко је наћи земљу у горој ситуацији којом руководе неспособнији и неморалнији. Без да их процењујемо сем према ономе што раде.

Нисмо ми ово заслужили. Има много оних који могу да поведу али нема довољно оних који су спремни да иду било у ком правцу сем да се учауре у испразним критикама. Удружимо се да радимо боље па ћемо постати бољи, а онда ће нам и бити боље.