Kad krene čovek da se ispovedi važnije je da pristupi sa ljubavlju i skrušeno kao dete roditelju, bez „samokritike“ koja je u suštini maskirana gordost. Čim osuđujemo sebe to znači da smo mislili da sam duhovno za bolje, odnosno na „višem nivou“. A kad znam da sam slab, pali i raslabljen i da mi nikakve pomoći nema do smirenog pripadanja pred noge Spasa našeg i Gospoda onda tu nema mesta za filozofiranje, prenemaganje i slično. Jedino što nas izgrađuje duhovno jeste pokajanje i ono je upravo onaj prinos („Tebi prinoseći od svih i za sve“) koji prinosimo da bi Darovi bili osvećeni i da bi pristupili sv. Pričešću. Pijetizma, postova na destilovanoj vodi i sobnom vazduhu ima koliko voliš, a smirenja nigde. Farisejstva, licemerja, jeresi i sektaštva pod plaštom „pobožnosti“ u neizmernim količinama.Sve se svodi na jedan neurotični formalizam dalek svetlosnim godinama od Hrista „koji je došao u svet da grešnike spase“ koji je došao „bolesnima a ne zdravima“ koji je došao da spasava raslabljene i pale a ne hiper – pravedne supermene „grobove okrečene“.

Dijetu i sve ostale blagočestive običaje Hristos nigde ne pominje kao uslov za sjedinjenje s Njim, ali samo na jednom mestu u čitavom Svetom Pismu stoji opisana situacija u kojoj on priča o onom čuvenom „spreman-nespreman“ i kaže „ako kreneš da prineseš žrtvu i setiš se da imaš nešto na brata svojega, idi prvo i izmiri se sa bratom“ i ostalo. Za Hrista sposobnost da praštamo je jedini uslov za pričešće je pitanje: „niste li u zavadi s nekim?“ „praštate li?“, što je realno jedini uslov – „kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“ – teško nama ako nam se bude sudilo po našoj ličnoj širini duše, ljubavi prema nenavidnima i spremnosti za praštanje, jer će se mnogi naći iznenađeni na Drugom Sudu, jer se upodobiše fakirima, a ne onoj „koja je mnogo ljubila“. Čovek koji je krenuo na Liturgiju da se pričesti i sjedini sa Hristom i „sa svima i za sve“ je već učinio akt pokajanja, pripadanja nogama Hristovim, i ako u srcu ne mrzi, ne osuđuje i prašta, taj je „dostojan“.

Džaba sve fakirske dijete i metanisanja ako smo „grobovi okrečeni“

 

Sveštenik Ivan Cvetković

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovdje unesite svoje ime