Свештеник др Угрин Поповић: Укинути СПЦ сад и одмах! (ФОТО)

Невероватно је шта људи дозвољавају себи. Невероватно је како је постало природно да неко без икаквог реалног дела иза себе говори о ономе шта треба урадити у данима који су испред нас и као народа и као државе.

Најјезивија је изјава – Rešenje je u sekularizaciji društva i društvenoj marginalizaciji SPC. Možda se sami reformišu kad budu odbačeni – а заправо је језив тај позив на одбацивање Цркве, што заправо значи одбацивање нашег националног идентитета. Пошто, свидело се то неком или не, Црква јесте уткана у само било нашег народа. И наш народ је незамислив мимо Цркве а такође не би ни опстао оволико векова без Цркве.

Ипак, добра вест је да је у Старом завету чак и магарица са смислом проговорила, те у следећој реченици – mislim da je Porfirije adekvatna personifikacija SPC – можемо се веселити пуног срца знајући да је наша Црква на добром путу јер Свјатјејши Порфирије, доктор наука, доказани родољуб, искуствени монах, ерудита, професор, човек 21 века, покретач многих друштава којима је циљ очување нашег народа и културе, јесте узор и надахнуће свом свештенству, па закључак да је СПЦ већ заузела тај дискурс што размишљања што живљења, јесте изузетан комплимент. Тако да госпођо или господине или … (изаберите већ сами да не бих случајно угрозио вашу родну збуњеност) Тијана Којовић – ХВАЛА!

Међутим, даље, Тијана Којовић дозвољава себи да Патријарха ословљава са ”Перић”, чак ни са господин Перић, већ само по презимену а онда у другој реченици само по имену, додајући на све то очигледну лаж, а она је да је Патријарх говорио том приликом – пуним устима. Свакако да се то на снимку може видети као очигледна неистина и онда иде сасвим легитимно питање – ЧЕМУ?

Чему такво опхођење према једној веома битној личности у нашем друштву? Шта се тиме жели поручити аудиторијуму којем се дотична обраћа и чиме се то жели да подучи нараштај који тек стасава? Где је ту одговорност на коју многи сада позивају развијајући стандард дуплих аршина, као мерило људских односа и одношења.

Ево неколико очигледних примера:

Нажалост, такозвани лидери одређених групација приступају по опробаном бољшевичком методу ”јурииииииш, неки ћете да погинете а неки ћемо да се вратимо!”, те тако истурају своје ботове и ноунејмове жељне медијске пажње.

И у тим изјавама бивају недоследни јер након трагедије на Врачару, истурен је овај човек у први план, док се људи те провенијенције одушевљавају брадатим мушкарцима који себе доживљавају као жене. Тако да принцип доследности је применљив само на константну СПЦ-фобију.

Такође, храбри људи сакривени иза својих ник-нејмова и лажних профила позивају на јуриш, на крв, на отпор, на барикаде и покличе сјајније и од оних париских из 18 века.

Ипак, ту је МУП зказао јер они имају одељење за сајбер криминал а ми као врста смо досегли до те тачности да смо открили шта је Тутанкамон последње вечерао, те ме зато нико не може убедити да наш МУП није у могућности да открије јунака који позива на уличне обрачуне и који ружи молитвену успомену на владику Николаја Велимировића, називајући га скарадним и првенствено НЕТАЧНИМ именима!

Затим можемо видети плејаду никоговића или ноунејмова, како би својим бљувањем да изгмижу испод камена анонимности, те тако једна такође родно недефинисана особа пише лаж:

– Ispoljava patološku mržnju prema ženama, a mogao je da bude naš saveznik i da pomogne da se smanje nasilje, ubistva i neravnopravnost koju žene trpe u ovoj nesretnoj zemlji.

Пишем ЛАЖ, пошто у спорном снимку, који није друго него беседа међу пријатељима и верницима, Патријарх није употребио множину, која би се онда могла протумачити да је тада говорио о женама уопште, већ је употребио једнину, адресујући конкретну особу чије име ипак није споменуо управо чувајући њен идентитет. Али, да је та особа била мушког рода да ли би ова родно несигурна особа такође овако жустро реаговала и стала на страну мушкараца а Свјатјејшег Порфирија прозвала да привилегује женски пол док мушки ружи? Да ли би? Вероватно НЕ, а то можемо видети и по колоритним увредама на рачун жена из СНС рецимо, или било којих других жена које нису у лобију тих роднонесигурних арбитара дневно-политичких цензура и коректности.

Закључак овог никоговића недефинисаног пола је:

– Kada na čelu SPC bude neko ko je potpuno vrednosno suprotan od Porfirija, onda možemo očekivati da žene budu poštovane.

Ali, nažalost, to će se u ovoj potonuloj zemlji desiti ko zna kad ili možda nikad.

Вешта транзиција од Цркве до ”потонуле земље” са закључком забринутог прорицања пуног етикета, увреда, и полне неравноправности јер, како се мушкарац сада може осећати када је проглашен за шовинисту и насилника?

Но, могли бисмо овако до сутра да проналазимо знане и незнане бисере и „борце” за људска права који у својој биографији немају нити једну победу, нити један успех, нити једног човека којег су нахранили. Ипак, ти и такви себи дозвољавају да дају савете, сугестије, па чак и обавезујуће предлоге, пошто етикете се лепе са „све забринутошћу“ за људска права. Суштински, то се своди да они који се слажу имају могућност примене људских права али они који се не слажу и који су другачијег мишљења, њима се та права аутоматски укидају и према њима се може односити по ћефу и културолошкој позадини која је изнедрила тог самог „борца”. Те, пошто тај бекграунд заправо им никада није јак, већ је реалност да их по дефиницији само једно колено дели од социјалног дна, тако ни васпитање једноставно није одлика тих и таквих. Што се из приложеног може јасно уочити.

Међутим, за крај, морам поменути и нашу звезду, нашу легенду глумишта, барда позоришта и регионалног тумача урбаног живљења, Сергеја Трифуновића, који је такође нашао за сходно да изговори пар нетачних речи о нашем Патријарху.

– Kada je došao naš dragi brat, mitropolit Porfirije na mesto patrijarha, rekao mi je da ima nameru da se obraća isključivo sa oltara. Da ne uzima ičiju stranu. Pošto se obratio pastvi, a ja sam deo pastve, onda neću iskoristiti pravo poznanstva i posed telefonskog broja, da ga, kao pre koji mesec pitam zašto je SPC odlikovala osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja, nego ću ga isto tako javno zamoliti, kao sveštenika koji me je krstio dok je bio Iguman manastira Kovilj – vaša svetosti, samo nemojte da nas bijete. Ili ako već morate, nemojte u lice, od toga živim.

Пре него што пренесем прави однос према Сергеју који има братија манастира Ковиљ и пре него што разоткријем неистину везану за крштење код његовог пријатеља свештеника и игумана Порфирија, чији број телефона има. И радо дели ту информацију са сваким ко жели да чује. Желео бих да истакнем драгост што се Сергеј и поред свег свог урбаног наратива, ипак поноси што је крштен и што лично познаје Патријарха. То је изузетно лепо видети да се стара пријатељства не заборављају. Дивно!

А сада ћу пренети збивања, која је Сергеј поменуо у свом штуром посту, онако како су се она заиста одиграла. На овом месту пренећу део текста свог вољеног брата у Христу Дејана Перишића, који је из тих Војвођанских крајева и зна целу причу из прве руке.

„…Још бих се, између силних напада на Патријарха, осврнуо на несретног глумца Сергеја Трифуновића. О тој будалетини никада нисам хтео да трошим речи, али сада је стварно претерао зато што је демагог прве класе, и то посебно у односу на Патријарха. Прво је казао да је крштен у манастиру Ковиљ. Не. Није крштен, он је „докрштен“ у Ковиљу. Миропомазан у Ковиљу и враћен у сословије Српске Православне Цркве. Миропамазан је зато што је претходно био члан некаквог култа неке врачаре, окултисте код које су многи вајни београдски глумци одлазили. У Ковиљ је долазио, али не на службе Божије. Сећам се да је једном дошао на Васкрс, поподне са неком девојком да попије кафу и ракију. Увек је био надмени фолирант, чак и у манастиру. Братија га је прихватала са љубављу и трпељивошћу, како они увек и раде, али ни у каквој конкретној литургијској молитвеној заједници са братством манастира Ковиљ он није био. Зато и може да лупета такве глупости да је Патријарх некога тукао позивајући се на инструкције из Курана у којима Пророк објашњава како жене треба тући, али не по лицу да не поружне. Шта је он – жена?  А Патријарх је муџахедин? Не, он је само једна имитација човека коме су лаж и фолирање  једине стазе које познаје.”

Дакле, ствар је јасна! Светска научна заједница зна шта је Тутанкамон последњи пут вечерао те тако апелујем на МУП Србије да мотивише свој огранак за сајбер криминал да уђе у траг оних који су ”ЈАКИ” јер мисле да су ник-нејмовима заштићени. Наша деца страдају јер она уче примером, а ако је ово пример, да се без последица може урадити било шта и увредити било ко и рећи било какву злокобну лаж…

е, онда је трагедија са Врачара тек почетак!

Востани Сербије!