Оно што дете не зна јесте да учење и усавршавање путем образовања није толико усмерено ка његовим родитељима колико ка њему самом. Заправо, дете не учи због родитеља већ због себе. Ипак, у одређеном узрасту дете је убеђено да учи због својих родитеља!

”Докле ћу вас хранити дечјом храном!?!” (1. Кор 3: 2) – јесте узвик-питање ап Павла које слободно можемо поставити сваком оном који има више од 12 година и пренемаже се око месец дана редуковане исхране тражећи овај или онај начин да тај период себи представи или већим или светијим или тежим или значајнијим или … (настави низ).

Јер заправо, о чему говоримо?!

О месец дана нашег живота!

О, Боже… па ратови су трајали дуже. Људи су били затварани дуже! Жене носе децу у утроби својој дуже! Годишња доба трају дуже…

Чега се заправо човек одиче у тих месец дана те мора своју ”бол” амортизовати посном шунком, плодовима мора, масним шараном и непрестаним кукањем?

И то чему? И то коме?

Искрено питање је – због кога постиш? – и ако не постиш ни због кога, што кукаш онда? Сви имамо својих проблема, што морамо твоје слушати? Да ли мислиш да ћеш тиме Бога уценити или са Њим тим гастрономским подвизима трговати?

Сви ми имамо у себи роба и надничара а овај пост нам помаже да досегнемо и ниво сина! Ниво на којем нам је љубав мотив, слобода потрага а Христос одредиште!

 

 

Мислите о томе…

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име