Као што сви житељи наше земље знају, хвала Богу на томе, Патријарх српски је началствовао литургијским сабрањем у манастиру Тумане. Било је много људи, хиљаде и хиљаде наших сународника који су одушевљено дочекали свог Патријарха. Но, можда и још битније је што је било неколико десетина путира за тај верни народ јер та заједница окупљена око Чаше Живота оприсутњује Христа у овом нашем времену, што је и сам Патријарх српски истакао у својој литургијској беседи.

Заиста, када погледамо то мноштво нашег народа из свих крајева наше земље али и целог православног региона (Македонија, Република Српска, Црна Гора) па и оних који долазе из других суседних земаља (Немачка, Аустрија, Хрватска, Пољска…). Када погледамо паркинг манастира и видимо број паркираних аутобуса који су довезли тај наш народ из многих делова наше земље. Када схватимо то мноштво путира који су били мало за сав тај народ онда је сасвим природно да радост буде прва емоција. Нада се остварила, Србија се напокон вратила Христу!

Међутим, то ипак није тако бајковито. Сами смо себи највећи непријатељи. Увек били и даље јесмо. Пошто нису НВО почеле да критикују Патријарха или братство Тумана. Нису слику тог дана покушали да девалвирају Дојче Веле или Коха Диторе. Или чак разни облици лајф коучинга и јога приступа духовној хигијени, пошто их је наш Патријарх у својој беседи концептуално дотакао. Не, нико од њих ниједну реч није рекао! Па, ко је онда рекао или још боље питање ЗАШТО, али за љубав слатког Христа, ЗАШТО је то онда неко рекао?

Који демони јашу нашег човека па му смета молитвено сабрање у манастиру Тумане? Или, сам манастир Тумане? Његова популарност у нашем народу. Која је, хвала драгом Богу, све већа и већа. Зар је заиста у мозгу православног Хришћанина прихватљивије да разне Типи, Мими, Кики, Оки, Боки… буду на видику просечног житеља наше земље али да зато манастир Тумане не буде? Зар је заиста нормално да ненормално буде на видику наше деце и наше омладине, и наше старије попуације али не и манастир Тумане? Дела тог манастира? Братство тог манастира, које се свим силама труди не да веже народ за Тумане него за ХРИСТА! Да појасне том народу колика је битност учествовања на Литургији причешћујући се и да су то заправо радили Синаити који су и основали тај манастир. Свети Зосим, чије мошти почивају у том кивоту и које чудотворе међу тим народом.

Ипак, оно што је још несхватљивије, јесте замерка на фреквентности медијског иступања братства од стране нас из клира!?!?! То би било као када би се Михајловић наљутио на Панчева јер је дао го против Бајерна! ”Није требало… ипак, ко је он да се истиче?” Да је владала та логика у тиму вероватно никада Звезда не би била првак света у фудбалу. Дакле, ми овде имамо прилику! Ми – ЦРКВА!!! Јер сви носимо исти дрес! И тим голом није победио Панчев него Звезда. Тако и популарношћу Тумана, и буђењем једне велике Светиње браничевског округа, не аванзује братство Тумана већ СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА! Објављујући буђење нашег народа након деценија, ако не и читав век, СПАВАЊА.

НЕМОЈ ЗАВИДЕТИ. НЕМОЈ ХУЛИТИ. ПРОБУДИ СЕ.

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

 

Свештеник др Угрин Поповић

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име