Напредујемо као људи, као народ, међутим ма колико напредовали никада нећемо бити ни близу савршенству које је Бог. Ипак, то никада није ни била условљеност која је представљала зид сусрету Бога са човеком.

Са тим у виду, не схватам зашто се постављају границе тамо где их је Бог, Својом љубављу, потро и зашто се граде зидови тамо где је Бог одредио мостове?

Ипак, још је Сам Христос предвидео да ће оне који Му следују прогањати мислећи да службу Богу чине тиме, као што су и Њега разапели све ”чувајући” Бога од увреда и бласфемије.

Данас такође веома спремно многи устају да буду жандари и да у својој необавештености поново ”чувају” Бога од увреда и бласфемије оних који би Му радо пришли.

Тог очигледно веома ”незаштићеног” Бога они узимају у заштиту и нема везе што Он нас зове, када они знају ко се сме а ко се не сме том позиву одазвати.

То је већ тужна слика наших Литургија на којима има много присутних али мало причасних. Но, свакако, не бих сада овим словима подсећао на то јер ипак ко има уши да чује већ је чуо а ко нема неће никада ни чути. Оно што овде желим да поделим са вама, јесте такође горуће питање и бојазан на тему – да ли се сме жена причестити у току месечнице? Менструалног циклуса, дакле.

Пре свега, морамо да знамо да су хигијенски улошци релативно нова појава те да сам тај период менструације јесте био веома непријатан за жену пре сто или двеста година. А ако додамо томе и разна сујеверја и ускогруде обичаје везане за крв и старозаветно размишљање те и паушално одбацивање жене као бића другог реда, онда се може разумети зашто је ово питање и даље актуелно.

Данас, постоје разни улошци, са крилцима, без крилаца, брзоупијајући, многоупијајући, за прве дане, за последње дане… тако да вероватноћа да ће крв процурити на под храма је сведена на ниво могућности добијања премије на државној лутрији.

Дакле ово питање да ли жена сме или не сме да се причести у току месечнице има свој одговор. Одувек.

Али постоји нешто у људском покрету те воли да компликује и да преузима улогу судије и жандара те да се прави ”већи католик од папе”, што би рекли, те тако ћу као идеју водиљу у јасности свог одговора узети баш дискурс папе Григорија Двојеслава (540 – 604) као релевантног по овим питањима јер је он ипак осмислио литургију Пређеосвећених дарова, која се у ове дане Часног поста служи средом и петком а баш због тога да би се људи причешћивали јер се Литургија не сме служити у данима поста.

Он узима пример жене крвоточиве која је пришла Христу и додирнувши се руба Његове одеће моментално добила исцељење те самим тим не види разлог ”зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој?” када је и апостол Павле јасно закључио да ”чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто, него је нечист и њихов ум и савест.” (Тит 1:15), те да када је ум чист како ту чистоћу може тело да девалвира? Јасно је да не може!

Такву једну великодушност пронаћи у опусу дела човека из шестог века а наићи на ускогрудост људи двадесет и првог века у погледу обичаја и закона и Божијег очекивања, заиста јесте по себи сведок колико смо заправо далеко од Христа. Колико смо уместо мостова сазидали зидове, којима смо се оградили једни од других, у својој самоправедности закључивши да се можемо индивидуално спасити, заборављајући да је Црква – ЗАЈЕДНИЦА – а не полигон самозваних праведника, космичких жандара и људи који мисле да требају и морају да бране Бога.

Није онда ни за зачудити што су горуће теме у тим ”богобојазним круговима” – колико је маслина посна ако се пости на води и да ли се сме човек причестити а да није седам дана испостио на води или да ли ако жена укључи веш машину на дан светог Илије гром ће је са сигурношћу погодити првог облачног дана, или ако сам ушао у цркву левом ногом да ли то значи да никада нећу победити на Београдском маратону или …

На жалост по овоме најјасније видимо да је потка комедије заправо трагедија.

На крају крајева свако од нас треба да да свој одговор.

Мој одговор је:

жена може да се причести у току менструалног циклуса!

2 KOMENTARA

  1. Хвала на овом корисном тексту! Да се потрудимо и не будемо површни, већ дубоко и снажно сагледамо и живимо у Истини Православља!

  2. Dragi Oce ,,
    Samo znam jedno da smo dodijali
    i Svestenstvu i Monastvu ispitijuci
    uvijek jedno te isto ,,,,
    I dzaba svima nama kada smo gluvi kod usiju i coravi kod ociju..
    Nema nas zemaljska kugla sto se tice sujeverja .Vazno je da mi to pratimo .A gdje je Hristos u svemu tome..Boze pomozi nam i oprosti..
    Na koju stranu se slavski kolac okrece i koliko puta to je vazno a Hristos gdje je Gospod Isus Hristos u svemu tome ,??? Kako rece moj svestenik ..,To mi je u dusi i plakala sam koliko nam nedostaje zdrav razum .Zivjeo Oce..Svako dobro .
    Pozdrav iz Beca .

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име