Чињеница је да учење у школи подразумева лично учешће ученика у предметима. Отуда, држећи се принципа: „Дали смо вам Питагорину теорему. Решите задатак користећи ову теорему код куће.” Или: „Научили смо вас како да обрађујете књижевни текст. Онда, обрадите Капетанову кћи [историјски роман Александра Пушкина.—Прев.] код куће.“ Што се тиче свих нормалних часова, ово је у реду. Али шта ће ученик са знањем стеченим у учионици о интимним односима, о употреби контрацептивних средстава и другог? Он се већ руководи принципом: „У животу мораш све пробати“, а сада му је речено како да то исправно покуша. Ако наставници говоре о сексуалној активности, онда ученици у томе више не виде ништа забрањено.
Свакако је увођење сексуалног васпитања апсолутно нешто ново за Русију, у великој мери несхватљиво и непредвидиво по својим последицама.
Хајде да укратко размотримо логику оних који подржавају ову тему. Они наводе да тинејџери рано постају сексуално активни. Међутим, још увек неупућени у овој сфери, тинејџери су рањиви, што се завршава раним трудноћама и абортусима. Статистике подржавају аргументе. Посебно се истиче да наша земља има највећу стопу абортуса у свету. Штавише, сваки пети абортус у Русији уради тинејџерка. Поред тога, Русија је једна од земаља са најбржом стопом ширења сиде — њена стопа ХИВ-а је чак већа него у Јужној Африци. А да би се избегле нежељене трудноће, абортуси и сида, предлажу да се деца уче како да користе контрацептивна средства итд.
Дакле, аргументи оних који подржавају наставу овог предмета позивају се на следећу тезу, која се стално понавља: „пружити тинејџерима знање о безбедном сексу“. На тај начин, покретачи сексуалне наставе у школама заправо капитулирају пред тинејџерским предбрачним сексом. „Нека блудниче, али нека бар буду заштићени“ — то је њихова основна логика. Ово је као када бисмо уместо борбе против наркоманије причали о мање опасним дрогама, како правилно користити шприц да не бисмо добили инфекцију итд.
Постојећи текстови из предмета сексуалног васпитања су провокативног карактера. Када учитељица говори о природној склоности ка сексуалним односима, она описује овај процес и додаје: „Пажња, децо! Не заборавите на контрацепцију“, онда ће ученици сигурно одговорити: „Нећемо заборавити, Марија Ивановна“. Такви часови у суштини кваре тинејџере и имају за циљ да уз помоћ контрацептива легитимишу разврат.
Животно искуство многих људи и искуство свештеника док слушају исповести показују колико лако подлежемо искушењима. У почетку је неко само желео да учи, да боље упозна теорију сексуалног живота, да прикупи што више знања ради примене у брачним односима. Али понирање у теорију неочекивано покреће до сада непознате слабости у његовој души, разуздава телесне жеље и човек упада у разне врсте телесног греха. Није ни слутио да ће му се то догодити, али је пао у грех, јер је показао интересовање за опасну сферу.
У Русији су од давнина увек постојале табу теме и одувек се сматрало непристојним јавно говорити о њима. Брачни односи су међу таквим темама. Иако је дискусија на ову тему била забрањена, никада није стварала проблеме у рађању деце или у породичном животу. Напротив, земље у којима се о томе јавно говори и где су биоскоп и интернет одавно срушили вео мистерије, познате су по драматичном паду наталитета. Људи престају да рађају децу и лако се разводе, али имају опширно знање о сексуалном животу.
Чедност претпоставља приватност сексуалног живота. Тајна је нешто о чему се не говори наглас — она се с поштовањем чува у тишини. Захваљујући овој приватности, свака породица има свој живот ван контроле очију других људи. Захваљујући приватности, брачни живот није неко осредње или вулгарно задовољење телесних жеља, већ чедна узајамна љубав супружника и свештено учешће у Божанском Промислу ради рађања деце.
За нас постоји само један излаз — да у школама говоримо о лепоти невиности и чедности, о томе каква је срећа пронаћи свог јединог изабраника, имати децу у својој јединственој породици без претходног броја „веза“ и „партнера“. И, наравно, пружати позитиван пример.
Жена коју познајем једном је признала: „Да сам знала да ћу упознати овог свога мужа, сачувала бих невиност за њега“. Недостатак поверења у Бога да ће вам дати најбоље, води најгорем. Дотична жена је живела за своје задовољство и абортирала је; после овога је постала неплодна и није могла рађати децу када се удала.
Пре или касније сваки блудник зажали због својих падова. Неморални односи на крају се покажу да су без радости. То је оно од чега желимо да заштитимо наше драге тинејџере.
Са енглеског превео протођакон др Радомир Ракић
