Сама ријеч “прелест” састављена је од префикса “пре” који радњу чини још јачом и глагола “лест” који је стара словенска ријеч и означава лаж.
Из самог назива видимо да се ради о озбиљној и великој лажи. Заблуди. Тачније ради се о подмуклој превари самог ђавола. Ту човјек губи исправна духовна гледишта, размишљања, созерцања…

Човјек помисли да је много битан и да је његово унутрашње стање на високом нивоу, што уопште није тако.

Прелест настаје када човјек престане да слуша оно што Црква говори и почне да спроводи нека лична увјерења.

Претјерано повјерење у себе, гордост и сујета су основ за овакво стање.
Човјек умисли да све може сам и да му Божија благодат не треба. Центар духовног живота му није Бог него он сам себи и ту почиње духовни егоцентризам.
Нажалост, ово је плодно земљиште за ђавола који даје човјеку неке заносе и усхићења за која је несрећни прелесник убијеђен да је то Божија благодат. Међутим, иза тих надахнућа увијек буде нешто што човјека води у неки духовни мрак. Зато људи у прелести никада нису радосни.

Затим, човјек почне да фантазира, да умишља, да ствара себи одређене слике, да најнормалније ствари види као чуда којих је једино он достојан.
Такав човјек мисли да му више нико не треба. Шта ће му свештеници, шта ће му пракса и искуство цркве кад се њему лично Бог јавља и открива.
Онда почне да осуђује све оне који су на добром путу. На крају их и замрзи.

Даје себи за право да одређује ко је прави вјерник а ко није. Постаје мјерило за све иако се најчешће ради о људима који су врло кратко у вјери немајући никаква озбиљна духовна искуства. Он најбоље зна какав је патријарх, какав је владика, какав је свештеник. Наравно, сви они нису добри јер нису онакви каквим их он пројектује у својој глави.

То су људи који су нешто мало и учили о вјери али прије него што су било шта научили пожељели су да они подучавају друге. Да се ненаучени праве паметни што храни њихов его.

Човјек који је у прелести постаје досадан и опасан за околину. Досадан јер гњави људе. Његове приче нису о Богу него о томе како он личо говори о Богу.
Опасан! Опасан јер оним људима који нису у вјери представља Православље кроз своје ставове који су пуни мрака и његовог егоцентризма. Због оваквих људи, они људи који нису у вјери, вјернике доживљавају као лудаке и фанатике.

Таквим људима се не може помоћи. Они не слушају никога осим оних који им се диве. Све што њима не одговара они осуђују и одбацују. Обично су у сукобу са другима, не прихватају никога ко није по њиховим мјерилима и зато не могу искрено да воле некога. Они се чак и не моле искрено, са страхом Божијим него чекају неке нове своје визије.

Човјека из прелести може спасити само посебна Божија благодат. Понекад неки тежак животни ударац који ће човјеку вратити изгубљено смирење и окренути га ка Богу. Исцјељење углавном долази кроз велике патње и страдања.
Браћо и сестре, чувајмо се овог великог и опасног зла које нас одводи у пакао. Слушајмо своју Цркву, једино у њој нам је спасење.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име