На данашњи дан, 4. фебруара 1901. г., у Вршцу је преминуо Светозар Милетић, српски политичар и национални радник, најистакнутија политичка фигура међу Србима у Аустро-Угарској. Рођен је у бачком селу Мошорин, у угледној породици, а школовао се у Тителу, Новом Саду и Пожуну, данашњој Братислави, где се истицао међу другим српским ђацима на Евангелистичком лицеју, издајући чланке у листу „Српски соко“.
По завршетку Лицеја, прелази на студије у Пешту, где га затичу револуционарни догађаји бурне 1848. г. Укључио се у дешавања међу Србима, присуствовао Мајској скупштини и био изасланик у Београду и Загребу. Након смиривања револуције, 1849. г. наставља студије, по чијем свршетку се сели у Нови Сад, где отвара адвокатску канцеларију и укључује се у политички живот. На функцију градоначелника Новог Сада изабран је 1861. г., а после Аустро-угарске нагодбе из 1867. г., улази у конфронтацију са угарским властима. Последице те борбе, што политичке, што физичке, пратиче га до краја живота. Године 1866. покреће лист „Застава“, најзначајније гласило Срба у Аустро-Угарској, а 1869. г. основао је Српску народну слободноумну странку.
Један је од оснивача Уједињене омладине српске и Дружине за ослобођење и уједињење српско. Због подршке Србима у Источној кризи, 1875-1878. г. угарске власти га 1876. г. хапсе и, у монтираном процесу, осуђују на шестогодишњу затворску казну, која ће оставити трајне последице на његово здравље и политичко деловање. По изласку из затвора, политички сломљен и здравствено уништен, повукао се из јавног живота.
Почива на Успенском гробљу у Новом Саду.
историчар Саша Адамовић
