Грци, опет, веле да то излажење, залажење и узајамно укрштање путања звезда, Сунца и Месеца, управља свим оним што се тиче нашега живота; тиме се, наиме, занима астрологија (звездословље). Ми, међутим, тврдимо да од њих бивају предзнаци кише и ведрине, хладноће и топлоте, влажности и суше, те ветрова и њима сличних појава, али никако и предзнаци наших дела. Јер ми, будући да смо створени од стране Створитеља као слободни, господари смо својих дела. Јер ако све што чинимо, то чинимо због одређеног кретања планета, онда то чинимо по нужности; а оно што бива по нужности нити је врлина нити злоба. А ако, опет, не стекнемо ни врлину ни злобу, онда нисмо достојни ни хвале и венца славе као ни прекора или пакла; и тада ће се чинити да је Бог неправедан, јер једнима даје добро а другима муку. Него, уколико је све вођено и понаша се по нужности, онда није потребно да Бог управља творевином нити да промишља о њој. Сувишан је тада и наш разум, јер ако нисмо господари никаквих својих дела, онда је излишно да размишљамо. А разум нам је, свакако, подарен да бисмо размишљали, одатле је и свако разумно биће самовласно (слободно).
Ми опет кажемо да саме звезде нису узрочници онога што се збива, нити су узрочници постанка онога што постаје, нити, пак, узрочници пропадивости онога што пропада, него су, углавном, предзнаци киша и временских промена. На исти начин се може рећи да звезде нису узрок ратова, него да представљају њихове предзнаке. Тако и квалитет ваздуха, који се образује од Сунца, Месеца и звезда, образује сваки пут другачије растворење, расположење и стање. А расположења од нас зависе, јер, мењајући се, покоравају се разуму и он њима управља.
Из књиге – Тачно изложење православне вере
