„Стојте дакле у слободи којом нас Христос ослободи, и не дајте се опет у јарам ропства ухватити.“ (Гал. 5: 1).
Овим речима, вољена браћо, некада највећи апостол – божански Павле – обратио се галатијским хришћанима, својој духовној деци, са опоменом да чувају и чувају истинску слободу, како не би поново били подвргнути јарму ропства.
Слобода! Каква је ово сјајна реч! Како ова његована „слобода“ привлачи наше мисли, наше мисли и наше жеље! Шта је слобода? Где је она? Шта је наша истинска слобода и где је тражити?
Вољени брате! Ево нас у пролећном дану под топлим зрацима пролећног сунца на обалама реке. Дубоки снег се топио под топлим зрацима. Гледајте, река разбија лед, дугу зиму су је везивали хладни ланци леда, сада је бацила ове окове и раширила се по ливадама и пољима у широком, јурњавом потоку. Брзи таласи неконтролисано јуре тамо, далеко, далеко – у пространство невидљивог плавог мора. Ти и ја стојимо на обали и дивимо се слободној реци, ништа није у стању да задржи свој брзи, олујни поток, она слободно тече тамо, до далеког плавог мора, не својим каналом, већ преливањем преко ливада и поља. Ти и ја настављамо да стојимо на обалама реке, дивећи се њеним слободним, наглим и разорним елементима.
Одједном сам добро погледао ваше лице и туга и нека врста тескобе одразиле су се на њему. У очима су ти се појавиле сузе туге и очаја. Видели сте да застрашујуће, олујне воде реке које излазе са обала реке носе са собом олупине вашег властитог дома. Да ли сте сигурни да су таласи уништили све бране и баријере; таласи су попут похлепних победничких грабљивица запосели вашу робу; у трену су уништили и уништили све оно на чему је радио ваш отац, ваш деда, што сте сами стварали, умножавали и обрађивали напорним радом руку у зноју лица. Схватате ли сада колико је грозно стање ваше душе? Видели сте какве вам је страшне невоље нанела олујна река, преливајући се преко својих обала и слободно рушећи и уништавајући вашу кућу; и да ли је само твоје?
Још веће катастрофе прете човеку ако он и други људи пређу границе и ограничења, ако нико не жели да зна ограниченост његових жеља и не препозна ниједну узду над његовом безобзирном самовољом. Добро размислите шта ће се догодити са вашом породицом, друштвом и државом, ако сви почну мислити да бити слободан значи радити шта год желите. Ако људи на овај начин схвате слободу и то учине, тада ништа свето неће остати на земљи, неће бити реда међу људима, у друштву и у самој држави. Тада ће завладати право најјачих и испашће такав хаос да нико нема појма. Тада нећете добити слободу, већ самовољу, најгрубљу и најсуровију самовољу. Разум, срце и савест нам говоре да стварна слобода није у самовољи и самовољи, већ у непријатељу сваке слободе. Слобода не лежи у моћи и моћи, нити у новцу и богатству. Постоји ментална, морална слобода, а постоји грађанска, политичка и економска слобода. Постоји много различитих слобода, али све су то релативни концепти, али у суштини – филозофски.
Морална слобода је највећи Божји дар, који разликује човека од свих живих бића. Слобода се састоји у томе што човека не веже потреба да делује на овај или онај начин: дато му је право да се слободно покорава вољи Божијој, или, што је исто, моралном закону. Али човек увек може – то у потпуности зависи од њега – и не потчинити се вољи Божијој, може живети по својој вољи и нахођењу, али у овом случају отпада од Бога, удаљава се од Њега као Извора светлости и блаженство и пада у дубине зла, таме, туге и невоље. Грађанска слобода је нешто слично. Од грађанина зависи да ли ће поштовати законе дате државе; ако се добровољно повинује, онда ужива сва права која су му додељена по закону земље и бенефиције повезане с њима, и он је бесплатан; али ова слобода не даје никоме право да некажњено крши законе, били они морални или државни. Исто тако, слобода говора. Даје ли слобода говора човеку право да лаже, клевеће и скрнави поштене људе? Даје ли слобода штампе право да се меша у приватност особе и објављује? Али у наше време штампа не разуме слободу штампе исправно. Слобода савести је слобода веровања у оно што особа препознаје као исправније, истинитије, праведније; али не би требало да врши насиље против слободе других, не би требало да захтева од других да мисле онако како он мисли, не би требало да приморава друге да се понашају супротно њиховим личним уверењима. Или, на пример, слобода даје право закључивања савеза и организовања друштава, али не даје право организовања и стварања неморалних унија и друштава која могу земљу или државу довести до моралног пропадања, пропасти, нереда и уништења. Слобода усмерена ка злу није истинска слобода, већ злоупотреба слободе, искривљавање истинске слободе.
Можда бисте ме желели питати: где је, међутим, права слобода хришћанина? Радо ћу одговорити на ово питање, међутим, нећу дати свој одговор, већ одговор врховног апостола – божанског Павла. Каже: Господ је Дух, и тамо где је Дух Господњи, тамо је слобода (2. Кор. 3:17), зато нас саветује и заповеда да непоколебљиво чувамо своју истинску слободу: Дакле, стојте у слободи која Христос нам је дао, и немојмо више бити подложни јарму ропства (Гал. 5: 1). Ако је слобода, према речи апостола Павла, тамо где је Дух Господњи, онда је јасно да је први услов истинске хришћанске слободе искрена и нелицемерна вера у Бога и живот по заповестима Божјим. Ако ти, љубљени брате, свим срцем и душом верујеш у Христа Спаситеља света, свог Откупитеља, ако зато имаш на себи Духа Господњег, онда знај да си већ слободан. Штавише, такав хришћанин у свом срцу осећа неизрециву дубину своје слободе. Слободно и радосно иде стопама свог Спаситеља, верује у Њега, воли Га, живи по речи Духа Божијег, а тамо где је Дух Божији, постоји истинска слобода. Већ сте чули за слободу ума и срца, а тамо где нема истинске слободе ума и срца, постоји анархија, а анархија ума и срца не може а да не створи анархију живота. Сада, као да долазе времена опште анархије, и ако се, не дај Боже, ово оствари, тада више неће бити мира и ни за кога у њедрима властите отаџбине, у свом дому, биће нема више признатих или поштованих права, и то је све, чак и најмирнији грађани биће приморани да се наоружају како би заштитили имовину и све што им је драго. Ово ће бити опште стање непрекидног рата свих против свих.
Али нека не буде!
Нека на земљи владају мир, љубав и братство и, што је најважније, истинска слобода. Волео бих да отворим очи руском народу, којег сам волео свом душом и срцем, целим својим бићем, волео бих да се увери у нетачност оних људи које му намећу непозвани учитељи. Невоље су прошле године, али се могу поновити ако људи спавају. Уосталом, чак и они сељаци који су се побунили у последњој револуцији били су поткупљени обећањима непоштених људи, који су у њима пробудили ниске нагоне сопствених интереса и насиља. Ово је срамота мог срца драгог руског народа. Борио се за идеје без циља, по упутствима немачког Бебела и Француза Жореса и других представника европског социјализма и анархизма. Пуно су рекли наивном руском народу и искривили концепт истинске слободе.
Ви, браћо, слушајте мене, ви, представници руског друштва! у име мира и слободе – истинске слободе, у име најдражих интереса своје отаџбине, подстичем вас да чините све што је у вашој моћи, у њедрима ваше земље како бисте умирили и умили срце и срце друштвени живот своје отаџбине, да уздигнете и оплемените и тако на такав начин утичете на најживотворнији дух душе народа – за његово добро. Руски народ већ дуго, као и читаво човечанство, страствено жели слободу и не жели да схвати да ниједна слобода није могућа без дисциплине љубави, када из љубави према добру и ближњем, у светлу ове свете љубави за добро, они не желе да чине зло и тако постају способни да користе неограничену слободу без злоупотребе. Умови и срца, све док не буду дисциплиновани са љубављу, немају мир и поредак у себи, и стога не могу успешно да раде на остварењу мирне хармоније живота, на остварењу заједничког мирног просперитета. Покажите свом народу прави пут и истинску слободу и тада се у Русији никада више неће поновити протекле немирне године. Тада ће Русија процветати у свим погледима за славу и срећу сопственог народа и читавог човечанства. Амин.
(Реч изговорена у цркви у Кишњеву 24. октобра 1910)
Свети Мардарије
Православље.ру
Превод: Редакција Чудо
