Свети Лука Кримски: О расејаности током молитве

Много пута у прошлости, па и сада, људи су ме питали како да науче да се моле, како да се ослободе расејаности током молитве. Кажу да када се моле све им одвлачи пажњу и распршује мисли, чак и зрачак светлости који пада на икону. Помпезност архијерејске Литургије такође их одвлачи од молитве. Кажу: „Не можемо да се концентришемо, не можемо да се молимо како треба.“ И траже да их научим.

Да ли је једноставно? О, не, уопште није лако. Јер, шта траже од мене да их научим? Највеће, најтеже од свих људских дела. Јер шта је молитва, истинска молитва? Непосредна комуникација људског духа са Богом.

Ако тако схватате молитву, даћу вам најважнији одговор на питање како да се ослободите расејаности. Рећи ћу вам да ако је молитва комуникација са Богом, онда морамо бити достојни те комуникације, морамо бити способни за то. Али ако је човек стално умотан у таштину света, ако се ретко, ако икада, сећа Бога, ако је заглибљен у страстима, пожудама и гресима, како такав улазак у општење са Богом може бити лак или једноставан?

Комуникација са Богом захтева велики подвиг. Захтева да све ваше мисли и тежње буду усмерене навише, ка ономе што је свето, ка Богу. Они који уче да се моле дубоко и искрено су они који своје мисли и тежње непрестано упућују Богу, који се свим силама труде да се ослободе земаљске сујете, од свакодневних брига; много времена посвећују читању Светог Писма, дела Светих Отаца, моле се често и усрдно, и што је најважније, вредно испуњавају заповести Христове. Јер Господ својим пријатељем назива само онога који држи Његове заповести и постаје близак Христу. Ово је главни одговор: Морамо тежити светости, морамо се трудити колико је то у нашој моћи, да све своје мисли, свој дух окренемо ка Богу.

Дубоки филозофи, дубоки научници чије су мисли увек усмерене на најважнија питања постојања, на тешка научна питања, увек су фокусирани. Њихове мисли су оковане овим питањима и нису разбацане; њихове мисли не лутају ту и тамо. Задржавају своје мисли на теми којој су посветили живот. Они су увек фокусирани, а ми треба да их подражавамо у томе. Као што све своје мисли и тежње усмеравају на веома висока питања филозофије и науке, тако и ми морамо живети у Богу, наше мисли увек морају бити окренуте нагоре ако желимо да будемо у општењу са Богом. Тако су радили они који су били јаки духом и пуни љубави према Богу – излазили су у дивље шуме и пустиње јер су хтели (и успели су) да науче да се моле, јер су земаљске мисли заменили мислима о Богу, усредсредили живот на постизање духовног савршенства.

А људи који путују потпуно другачијим путем, живећи у сталној светској вреви, жале се: „Колико год се трудио, молитва не долази. Без обзира колико се трудим, стално сам ометан.” Ментално закључују да ако ништа не успе, то значи да не вреди покушавати – ваљда је у мојој природи да не могу да се ослободим расејаности и лутајућих мисли.

Многи људи говоре о несавршености наше природе. То је исто као да се особа која не зна да плива баци у воду и не може да плута каже себи: „Тело ми је теже од воде, не могу да плутам. Шта да радим ако је природа мог тела таква да је немогуће пливати? Не вреди чак ни покушати.“ Зар то није смешно? Зар нема много људи који добро могу да пливају и плутају? Ствар је у томе што не желе да науче да пливају, тако да нема разлога да окриве природу када су ометени током молитве. Није крива природа, већ њихова неспремност да свој дух усмере на молитву.

Свети пророк Давид рече: Благо човеку чија је помоћ од тебе, Господе; у срцу своме намисли да иде горе (Пс. 83,6). Благо човеку који има помоћ у Богу. Зашто му је помоћ? Зато што је решио да се уздигне у свом срцу: зато што је поставио намеру свог срца да се уздиже све више и више ка Богу. Ово је благослов за таквог човека — добиће помоћ од Бога, примиће и моћ молитве. Тешко човеку који се не уздиже срцем, који се не плаши чињенице да му срце тоне све ниже, све више се пуни ниским, лошим страстима. Таква особа неће имати помоћ од Бога и таква особа неће моћи да се моли.

Свети пророк Јеремија каже: Докле ће бити у теби тегобне мисли твоје? (Јер. 4:14). Ово је најважнија ствар која је потребна: Морамо да избацимо све наше зле мисли из нашег срца. Колико злих мисли имамо, и како смо спори да те мисли избацимо из наших срца! А ако је наше срце пуно злих помисли, како ћемо моћи да се молимо?

Видите: расејаност у молитви произилази из чињенице да се срце не уздиже увек, од јутра до вечери, ка Богу, да људи нису себи поставили за циљ свог живота да се уздигну ка Богу и не примећују да се не успињу ка Богу, већ се спуштају све ниже и ниже.

Зато немају молитву.

Постоји велика молитва, која се сматра најважнијом и основном молитвом за монахе, коју чине са метанијама или поклонима: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног.“ Ова молитва има велику моћ, и ко се на њу навикне, ко је непрестано понавља, увек прима благодат од Бога и учи се молитви. Али када саветујем људима да почну са овом молитвом, они покушавају и убрзо одустану и кажу: „Понављамо молитву механички, али не видимо никакву корист.“ Они то желе одмах, желе брзо да добију корист, не схватају да се само дугим духовним и физичким радом може стећи велика способност молитве, а да се то никоме не даје одмах.

Неки се чак жале да им архијерејске литургије одвлаче пажњу: Зашто епископ увек мења одежду? Шта је са овим облачењем? Они не разумеју о чему причају. Наравно, нема облачења — видите да се омофор неколико пута скида са епископа, па поново ставља. Шта то значи и зашто се то ради?

Ако ово знаш, нећеш причати о облачењу, неће ти сметати, скидање и враћање омофора неће сметати. Омофор је најважнија архијерејска одежда. Све свете одежде имају посебно значење, а омофор представља изгубљену овцу коју је Господ Исус нашао у пустињи и узео на своја плећа. Омофор означава ову дужност епископа, пастира Христовог, да пронађе и понесе изгубљену овцу на својим плећима. Епископ представља самог Господа Исуса, али током Литургије има тренутака када као да се пред нама појављује сам Христос.

Дакле, када читате Јеванђеље, чини вам се да чујете самога Господа Исуса. Као да се Он појављује пред нама, па епископ мора уклонити највиши знак свог светог достојанства – омофор – и тиме показује своје смирење пред Христом.

Такође, за време Великог входа, дискос са благословеним хлебом и путир са вином означавају да Господ иде на страдање, а епископ, сусревши Христа на Царским дверима, примајући чашу и дискос од свештеника и ђакона, поново мора уклонити омофор.

А онда, када дође најважнији тренутак Тајне Евхаристије, када епископ изговори велике речи Христове: Узмите, једите, ово је Тело Моје које се за вас ломи ради опроштења грехова и Пијте из ње сви; ово је Крв Моја Новог Завета, која се за вас и за многе пролива ради опроштења грехова (Мт. 26, 26-28), када епископ благосиља хлеб и вино, призивајући Духа Светога, чијом силом хлеб и вино се преображавају у истинско Тело и Крв Христову, онда он мора да буде у пуноћи своје свештене одежде при вршењу велике Тајне. Када је Света Тајна обављена, потребно је уклонити омофор, јер је ту Сам Христос; па га епископ мора уклонити.

Ово није облачење, већ свете радње са дубоким симболичким значењем. Стога, нека вас не узнемирава величина и сјај јерархијске службе — то вас не спречава да се молите. Напротив, за оне који разумеју велики смисао Литургије, она води дубокој молитви.

Кочи те само стално лутање твојих мисли, јер си у непрестаној светској вреви. Ретко свој дух усмеравате на оно што је најважније, највеће и најсветије. Схватите колико је тешко научити молити се; схвати да молитву, ослобођену расејаности, ослобођену од лутајућих помисли, постижу само светитељи. Дозволите себи да будете прожети смиреном свешћу да је ваша молитва слаба јер сте далеко од светости.

Молите се најбоље што можете, искрено, као мала деца.

Христос чује вашу молитву, јер ма колико била слаба, она се високо уздиже ка Богу, а Господ прихвата све молитве. Не обесхрабрујте се, не будите беспослени, не очекујте да се ваша молитва брзо и лако ослободи расејаности.

Из „Пожурите да следите Христа“, 1948

ИЗВОР: https://orthochristian.com/141586.html

Превод: Давор Сантрач

Објављено: 01.03.2022.