Грчка влада и даље се заноси плановима око легализовања хомосексуалних бракова и усвајања деце. Стефанос Каселакис, отворени геј банкар и председник радикалне левичарске партије Сириза, почетком овог месеца обећао је гласове чланова своје странке за такву одлуку.

Један број архијереја Грчке православне цркве изјаснио се појединачно против иницијативе, а Свети синод (Сабор) је у децембру усвојио саопштење, којем је неколико дана претходило саопштење Свештене општине Свете Горе.

Епархијски синод Крита издао своје саопштење 15. јануара 2024.г. Иако је Крит саставни део Грчке, тамошња Црква потпада под јурисдикцију Цариградске патријаршије и управља се одвојено од грчког Светог синода.

У саопштењу се истиче да Црква проповеда ванвременску Божанску истину да је брак свеза између мушкарца и жене и упозорава да је хомосексуални брак штетан за децу таквих „бракова“.

Саопштење Синода у целини гласи:

Свети Епархијски синод (Сабор) Критске Цркве, према Светом Јеванђељу, Светом Предању и Светим Канонима, који одређују учење Православне цркве, приликом разматрања питања тзв. „брака“ између лица истог пола, изјављује следеће: Брак за Православну цркву је света Тајна, као психосоматска заједница између мушкарца и жене, усмерена на њихово освећивање и везана је за однос Христа и Цркве.

То је велика тајна, а ја говорим о Христу и о Цркви (Еф. 5,32).

Компоненте институције породице непосредно су повезане са различитим парадигмама оца и мајке, што потврђује Божанска заповест: Поштуј оца и матер (2. Мојс. 20,12), па се то односи и на дете.

Свако неутрално одређивање ових односа растура природну установу породице и доноси нове друштвене установе у име једностраног и мањинског „права“.

Позив на једнакост у браку хетеросексуалних и хомосексуалних парова и истоветно право на усвајање деце занемарује основна права деце да се одгајају и васпитавају у породичном окружењу које не изазива забуну у погледу родитељског идентитета.

Није валидан аргумент да је одобравање грађанског брака за истополне парове и последично де јуре за успостављање права на усвајање деце наметнуто или међународним уговорима и уставним повељама, или законом о синдикатима, или садашњим Уставом Грчке.

Дакле, на свакој држави је да, у складу са својим културним и друштвеним идентитетом и културом вредности, слободно или не, доноси законе о овом питању.

И то се примећује у земљама Европске уније, где не постоји хомогена регулатива, јер, штавише, у оквиру мултикултурализма постоје значајне разлике.

Међутим, у великој мери збуњује зашто се многи присталице истополног „брака“ позивају на западноевропске вредности и европске институције када их у већини других случајева осуђују.

Православна црква изражава своју ванвременску истину, која није обликована тренутним условима. Поштује личност и изборе сваког појединца и никога не одбацује.

То, међутим, не значи да свако право и сваки друштвени феномен морају бити цењени и установљени као институција.

Једини надлежни законодавни органи су Влада и Парламент Грка. Међутим, Црква, као и сваки грађанин, има уставно право да слободно изражава свој став.

 

 

 

Са енглеског превео Протођакон др Радомир Ракић

 

orthochristian

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име