Као одговор научнику атеисти, Митрополит Лимасолски (Кипарски) Атанасије у овом снимку говори о савременим светитељима и о томе како њихови животи доказују да је Јеванђеље истинито.
Митрополит Лимасолски (Кипарски) Атанасије:
Кад сам био млађи, имао сам ово искушење док сам читао „Житија светих“: „Да ли је могуће да су се ствари догодиле онако како је записано у „Житијима светих“?“ Како може иста особа бити на два места у исто време?
Да је Светац учинио толико чуда, толико ствари? Било ми је мало тешко да замислим све те ствари.
Ипак, када сам упознао Светог Пајсија, а касније и све друге Свете, схватио сам да је све истина. Светитељи потврђују Јеванђеље!
Они нам потврђују да је све о Јеванђељу и Цркви истинито. Да немамо Светитеље, не бисмо могли да проверимо Јеванђеље.
Зашто су нам свеци важни? Они су важни, браћо моја вољена, јер се пре свега моле за нас. Свеци који су напустили овај свет и више не „насељавају“ људско тело, наше тело које је кварљиво, које се умори, поспано, досадно, гладно, жедно… Имамо све ове појаве. Ми смо људи. Уморни смо, поспани, осећамо бол, глад и све остале појаве, добре и лоше. Као што је старац Пајсије говорио: „Када више не будем настањивао ово тело, биће ми лакше да идем било где где сам потребан.“
Заиста, благодаћу Божијом, Светитељи нам могу помоћи и помажу нам, јер они су наши очеви, наша браћа, они су људи који су страдали као и ми. Посебно, они који су живели у нашим данима, њихово присуство је толико важно. Зато што су били близу нас. Упознали смо се, упознали смо их, видели их. Живели поред њих. Били су блиски нашој стварности. Стога им се молимо са већом смелошћу и храброшћу. И они се моле за нас и они су наши заступници код Бога.
Молитва светих је од виталног значаја за цео свет и за свакога ко им се моли. Сваки поједини Светац. Јер светитељи нису мртви. О томе говори Бог наш Христос у светом Јеванђељу. У Јеванђељу по Луки, Христос каже: „Јер Он није Бог мртвих него живих, јер Њему сви живе“. [Лука 20:38] За Бога су сви живи. За нас су упокојени, мртви. За Бога, они су живи. Доказ њиховог живог присуства је кроз њихове молитве за нас.
Сходно томе, једна значајна чињеница о Светима је да се они моле за нас. Друга значајна ствар је да светитељи доказују да је наша Црква жива и истинита. Да Црква није имала свете, не би могла да докаже све што тврди. Биле би то лепе теорије, лепе идеологије, лепе речи, речи љубави…
Јеванђеље има лепе идеје. Међутим, то је много више од тога. Јеванђеље је живо искуство и свети то доказују. Свеци нам доказују да је истина све што Јеванђеље каже. Не само зато што су свеци били добри људи.
Многи су добри људи и свуда можете наћи добре људе. У свакој религији, идеологији, друштвеној класи се могу наћи добри људи. Али, није то поента. Сви смо ми мање-више добри људи. Ко су, међутим, свети људи?
Свети људи су они који су прешли границе доброг човека и превазишли физичку реалност да будемо само добра особа и сада су постали, заувек, даровани људи, испуњени Милошћу. Они имају Благодат Светог Духа у својим срцима.
Шта год каже Јеванђеље, шта год каже Христос, све је стварно.
Причао сам вам ову причу раније, овде, на једном од наших претходних састанака. Када сам имао 18 година први пут сам срео Светог Пајсија у келији Часног Крста у Ставроникити у пустињи Капсала на Светој Гори. То је заправо био други пут да сам га срео. Први пут сам га погрешно разумео. Мислио сам да је луд.
Ето колико сам био „паметан“.
Други пут, видео сам га пред крај и схватио сам да се ту нешто дешава. Док нас је испраћао и опраштали смо се и цео предео је био испуњен слатким мирисом, схватио сам све што сам мислио о њему — „чињеница“ да је луд, да нисам могао да га разумем његове вицеве и друге приче, ствари које су ми изгледале неразумљиве. Дакле, питао сам се прво: „Да ли се тако понаша светац човек? Он прича вицеве и очекује да се смејемо?”
Уместо да нам каже коју духовну реч, он би нас задиркивао. Рекао ми је: „Ти, буцмасти, поједи неколико локума.“ Дао ми је неких 10 локума да једем пре него што смо отишли. Чим сам хтео да питам нешто озбиљно, дао би ми локум. Рекао ми је и два-три пута да сам дебео, што ми је сметало. Помислио сам: „Овај човек се изгубио.“
После га је Бог одао тим неописивим мирисом који је потпуно обавио све оближње планине.
Схватио сам да све што Јеванђеље каже, све што каже Христос, све оно што свеци говоре и све што читамо у „Житијима светих“ је стварно. Да немамо Светитеље, не бисмо могли да проверимо Јеванђеље.
Једном, пре 2-3 године, посетио ме је један младић. Завршио је студије у Сједињеним Државама и сада је тамо професор хемије или биологије, не могу тачно да се сетим. Атеиста, почео је да ми наводи про-атеистичке теорије, научне теорије, засноване на хемији, биологији…
Рекао сам му: „Да Вам кажем нешто…Нисам биолог да бих одговорио на основу биологије. Нити сам био добар у биологији у школи. Добио сам 13/20. Није ми се много допало. Нити сам добро познавао хемију. Ни она ми се се није допала. Био сам добар у физици, то ми се свидело. Дозволите ми да Вам кажем нешто. Сви ови аргументи које сте навели — они засновани на биологији, хемији итд. — претпоставимо да су истинити. Наводите их и рецимо да их сматрам истинитим. Дозволите ми да Вас питам нешто, међутим, о ономе шта сам лично доживео. Све што сам видео и доживео поред светог Пајсија, светог Порфирија и других савремених светитеља упознао смо лично. А све те ствари нисам читао, нити ми је ико други причао о томе – сам сам сведочио својим очима. Ја сам их искусио и нисам луд. Пошто сам их доживео, да ли да лажем и кажем да нисам? Нико други ми их није испричао, био сам присутан. Како објашњавате све ове ствари?“
Он каже: „Не знам“.
Био сам присутан када је Свети Пајсије био на Синају и у исто време на Светој Гори. Био сам присутан када је један Француз дошао те ноћи и остао код њега и њих двојица су разговарали на француском. Ујутро је дошао човек и рекао: „Разумели смо се. Старац Пајсије и ја провели смо ноћ говорећи на француском“. Био сам тамо када је рекао све те видовите, пророчке ствари.
Мноштво догађаја.
Са Светим Порфиријем, са Светим Јефремом Катуникијским, са старцем Јефремом Аризонским. Хиљаду других ствари! Како би све ово могло бити истинито, ако у овим људима није било светости, благодати Духа Светога?
Дакле, као што је Христос обећао Својим ученицима, а преко својих ученика Светој Цркви, да „Ето, ја сам с вама у све дане до свршетка века. [Матеј 28:20]
Он каже да ће бити знакова у Његово име, чуда, натприродне ствари које се неће моћи објаснити логиком или законима природе. За то су чуда и знаци. Све ће се то догодити у Његово име. Они ће бити сведочанства и печат да је Он са нама.
Видимо да се ове ствари дешавају унутар Цркве Божије, и настављају се до наших дана. Оставимо по страни све што читамо у Синаксариону светих, на Светог Димитрија, Георгија, Теодора и Светих који су живели у временима далеким од наших.
Али, погледајте уместо тога оне који су живели у нашим данима. И много више, оне које смо сами видели својим очима.
Свеци су заиста потврда Јеванђеља. Они потврђују Јеванђеље и истовремено су нешто више. Они су суд нашим животима.
Као што ни старац Јефрем из Аризоне није живео пре 200, 50 или чак 10 година.
Пре десет дана био је са нама (децембар 2019, п.п.).
Као што знате, био сам у Америци у посети њему, почетком новембра 2019. Био сам са њим, у манастиру у Аризони. Вратио сам се из Сједињених Држава, а још осам наших отаца из Митрополије отишло је код њега у посету. Оци су се вратили и за десет дана се старац упокојио у Господу.
Отишао је како је и сам желео да оде, као птица…
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=V2jN8Kj_L2g
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 7.7.2022.
