Митрополит Кирил
Митрополита Кирила превозили су у изгнанство. Једном, касно ноћу, био је избачен из вагона у пуној брзини кретања воза.
Била је снијежна зима. Митрополит Кирил пао је у огроман снијежни нанос. Дуго је ишао по снијегу и изнемогавши пао. Осјећајући да почиње да се смрзава, почео је изговарати молитву за исход душе. Одједном видје како му прилази медвјед, те се јако уплаши. Међутим, медвјед је пришао, оњушио га и легао поред њега. Испрва, Кирил није знао шта да ради, али не издржавши хладноћу леже уз медвједа да се угрије. Ујутру медвјед оде у шуму и остави Кирила., Када се пробудио, Кирил зачу пијетлове који му дадоше дознања да је насеље близу и он се запути тамо.
Симеон Столпник
Преподобни Симеон Столпник живио је у 5. вијеку. Много година живота је провео на стубу (столпу) па је тако прозван Столпник. Једном се унутар ограде стуба населила била змија па су се људи бојали долазити код њега. Тој змији једном трн упаде у око, због чега се она увијала од бола. Симеон се сажали на њу и на чудесан начин јој извади трн. Након три дана, змији се око зацијелило и она оздрави. После тога она оде у скровиште, а људи наставише да долазе код Симеона без страха.
Преподобни Герасим
Преподобни Герасим живио је у 5. вијеку у Јордану. Једном док се мољаше Богу у пустињи, зачу страшну рику и угледа лава. Лав је храмљући, пришао Преподобном Герасиму. Пришавши, пружи му повређену шапу. Свети виде да се у шапу зарила велика бодља. Лав је посматрао старца погледом пуним патње.
– „Шта је пријатељу, много те боли?” – упита старац. „Стрпи се, сад ћу ти помоћи”.
Извади трн, очисти рану и повеза је комадићем тканине. Лав од тада није желио да иде и пратио је преподобног Герасима гдје год је овај ишао.
Свети Антоније Велики
Ишавши кроз пустињу, Светом Антонију Великом пут је једном показивала хијена. Она га доведе до неке пећине у којој он препозна Преподобног Павла Тивејског. Старци се загрлише.
Затим долетје гавран који им донесе хлеба у свом кљуну. Свети Павле објасни како гавран то ради сваког дана.
После трпезе Павле рече Антонију да ће умријети и да га је Бог послао да га сахрани. Заплака Антоније и стаде се молити испред пећине за свог друга. Затим угледа јарку свјетлост, анђеле како поју, Пророке, Апостоле, а међу њима Преподобног Павла.
Свети Антоније се врати у пећину и видје да се Свети Павле већ упокојио. Када дође јутро, требало је копати гроб али лопата нигдје није било. Изненада, пред њега стадоше два лава. Ти лавови су се много година дружили са Преподобним Павлом. Они спустише главе и почеше копати гроб.
Свети Власије
Када је император Ликиније прогонио хришћане, Свети Власије се настани у једној пећини. Звери би му долазиле и чекале да заврши са молитвом. Старац би излазио из пећине и благосиљао звери, а оне су радосно трчале, скакале и лизале руку Светоме и умиљавале се око њега. Болесне звери Власије је исцјељивао стављајући руке на њих.
Свети Акакије
Једном је Свети Акакије, епископ Милитински, који је живео почетком 5. вијека, проповједао у храму. Испод таванице тог храма ласте су градиле себи гнијезда. Оне су гласно цвркутале и прелијетале изнад главе светитеља, сметајући људима да чују проповјед.
Тада Свети Акакије рече: “Драге ласте, именом Творца вас молим, не сметајте ми да проповједам!” На велико чуђење свих, одмах настаде тишина. Све ласте полетјеше из храма и вратише се тек након завршене проповједи.
Свети Серафим Саровски
Серафим Саровски је такође живио у шуми. Свој ручак је дијелио са разним становницима Саровске шуме – многобројним животињама које су се окупљале око његове келије.
Око поноћи би му долазили медвједи, вукови, зечеви, лисице и разно звјериње. Допузале би чак и змије, гуштери и други гмизавци. Подвижник би тада излазио из келије да их храни.
Очевидац тог призора, Саровски монах, отац Александар, зачуђено је питао Серафима како то да има довољно хлеба за тако мноштво животиња, на шта му је Преподобни одговорио да код њега увијек има колико је потребно да их нахрани.
Не једанпут, људи су гледали како Свети Серафим храни медвједа из своје руке. Особито је било чудесно у тим тренуцима што је лице Светог Серафима бивало свијетло и радосно као у анђела.
Преподобни Вин
Светог Вина послушала је огромна животиња – нилски коњ. На обали ријеке гдје је живио, мјештани су имали своје усјеве. Међутим, нека животиња је те усјеве стално уништавала.
– „Именом Исуса Христа заповједам ти да више не пустошиш ова поља” – изговори преподобни Вин.
Тада се из воде показа огроман нилски коњ. Он погледа Светога, климну главом као у знак сагласности и заплива низ ријеку. Више га нико није видио у тим крајевима.
Свети Мамант
Свети Мамант живио је у 3. вијеку недалеко од града Кесарије Кападокијске. Управник тога града је мрзио хришћане и прогонио их је. Једном посла војнике да ухапсе Маманта и доведу га у град.
– „Уђите, дјецо моја, послужите се@ – њежно их прими старац и нахрани их сиром и млијеком.
Изненада, у колибицу почеше свраћати звјери. Најприје кошуте и козе, затим хијене и лавови. Војници се уплашише. Старац им рече да се не плаше и да су то његови пријатељи. Војници су били задивљени тиме што су доживјели, али су знали да се не смију вратити ако не доведу старца. Старац као да је знао њихове мисли. Рече им да га одведу управнику и они тако учинише. Управник Кесарије је покушао да натјера Светога да се одрекне Христа, али овај то не учини и прими мученичку смрт.
Свети Елије
У 4. вијеку у египатској пустињи живио је Свети Елије. Једном носећи храну братији, Елије се умори од терета. Тада угледа стадо дивљих магараца. Именом Божијим заповједи једној животињи да приђе. Магарац то и учини и постави леђа. Они заједно одоше на пут гдје дођоше до велике ријеке. Елије не знаше како да је пређе. Ту из воде изађе огроман крокодил. Елије призваше име Исуса Христа и крокодил као да заборави своју природу, приђе Светоме и постави своја леђа. Преподобни сједе и на њему пређе ријеку.
Свети Сергије Радоњешки
У 14. вијеку живио је свети подвижник Сергије Радоњешки. Живио је у маленој келији у шуми. Шумски становници су завољели Светога и често га посјећивали. Једном га је посјетио вук, а други пут породица дивљих свиња. А једном, испред саме колибице, свети Сергије срете медвједа. Медвјед је био гладан па се Сергије сажали и даде му парче хлеба. Од тада се њих двојица здружише и медвјед му је долазио сваког дана.
Старац Пајсије
Једном је Старац био болестан и лежао је у кревету. Није имао ништа јело, како би се бар мало укрепио. У том тренутку опазио је птицу како лети према његовој келији са мора. Изгледала је као орао који носи рибу. Долетевши до његове келије, испусти рибу.
Старац се помоли за случај да је чудо било демонско, а затим је заблагодарио Пресветој Богородици због њене бриге и промисла.
Старац Пајсије је једном приликом боравио у манастиру Кутлумушу. Била је зима и много снега. Једног дана, у зору, пошао је кроз шуму, да би једном свештенику помогао при служењу Свете Литургије. Док је корачао завејаном уском стазом, суочио се са медвједом који је ишао право на њега. Кад му се медвјед сасвим приближио, старац Пајсије из своје торбе извади једну од двије просфоре и понуди је медвједу. Медвјед узе просфору, поклони се и оде.
promisao.com
