Када сам се оженио 1991., покушавали смо три године да добијемо дете али није ишло. Ишли смо на испитивања, испоставило се да је са супругом све у реду, а код мене су пронашли проблем који је могао само оперативно да се реши. Отишао сам код о.Јевсевија Витиса, код кога сам се исповедао, он је био против операције и рекао ми је: „Слушај, Панајотисе, кад Бог хоће, побеђују се природни закони.“
Одем, дакле, након неког времена на Свету Гору са својим оцем и пођемо да нађемо старца Пајсија, то је било 1993. у јулу. Било је пуно људи , чекали су га. Након 10-ак минута је дошао и примили смо благослов. Када сам се сагнуо да узмем благослов доживео сам такву силу да ме прошла воља да га питам оно за шта сам дошао. Седели смо сви на неким пањевима кратко време, он нам је нешто говорио а онда смо кренули. Удаљили смо се неких 30-ак метара кад старац повика: „Еј, ти високи, дођи, како се оно зовеш.“ Рекох: „Панајотис, старче.“ Он ме тада загрли и рече: „Да ли можда желиш да се помолимо за нешто одређено?“ Рекох му: „Да, старче, желео бих да добијем дете.“ Старац Пајсије се тада загледа у даљину и рече: „Нећеш бити оперисан. Бог је овај начин изабрао да би се ти смирио. Подариће ти децу.. Лица твоје деце подсећаће те да је Бог присутан у твојој кући и у твоме животу. Два прва детета биће девојчице, а треће ће бити дечак. Бог хоће и још деце да ти подари али то је у рукама твоје жене, колико ће она моћ да поднесе..“
Ја га упитам: „Када ће то бити старче?“
Он каже: „Биће ускоро. Слушај, Панајотисе, догодин у јулу ја одлазим. Ако будем имао слободу пред Богом, молићу Га да ти Бог пошаље прво дете а ти је назови Илијана.“
Питам га: „Какво је то име, старче?“
Рече: „То је име по пророку Илији.“
Упитам га: „Зашто то име, старче?“
Он каже: „Размисли мало.. и ја се сетим да је моја жена крштена на тај празник и да смо се венчали на исти празник, идемо у цркву пророка Илије и упознали смо се на његов дан!“
Старац ме упита: „Куда идеш сада, Панајотисе?“
– „Идем у манастир Григоријат.“
Старац ми тада рече: „Иди и нађи неког духовника тамо па се како треба исповеди, искрено и чисто до краја. А ја ћу се помолити да ти Бог ноћас да знамење да поверујеш у све ово да би веровао. Упамти добро све што сам ти рекао, и још нешто да знаш – када ти затребам, зови ме! „
Потресао сам се и заплакао. Те ноћи у Григоријату сам сањао да сам у саборном храму и да је десно од иконе Јована Претече стајао старац Пајсије..а иза њега се простирало неизрециво лепо плаво небо. У рукама је држао детенце. У сећање ми се урезао лик тог детета. Рече ми: „Ја сам крај престола Творца. ово ће бити Илијана, ваше прво дете.“
Годину дана након тога, у јулу 1994. исто сам се нашао у Григоријату, отац Никита ми је пришао и рекао ми је да се упокојио старац Пајсије. Био сам јако жалостан. Одмах након тога жена ме позвала телефоном и рекла ми да није добро, сутрадан је опет позвала и тражила да се вратим јер се осећала лоше. Вратио сам се, отишли смо код лекара који јој је рекао: „Ти си трудна!“
Била је то мирна трудноћа без компликација. Био сам присутан кад се порађала. Када се девојчица родила видео сам да је потпуно истог лика као што сам видео у сну оне ноћи! Све је било као што је старац рекао. Друго дете је била девојчица, исто по његовим речима. За треће ми је рекао тада: Да би ти укрепио веру рећи ћу ти да ће друга девојчица кренути у школу кад буде дошао наследник!
Тако је и било. Христина је кренула у школу два месеца након што се родио Николас.“
Панајотис Филипос, Атина

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име