У овом видео интервјуу игуман манастира Светог Симеона Новог Богослова у Каламосу, Атика, Грчка, архимандрит Христодулос, говори о својим чудесним сусретима са Светим Порфиријем Кавсокаливитом.
Архимандрит Христодулос:
Драги, упокојени Старац Св. Порфирије нам је открио да су на овом месту, које је дуго времена било монашко, овде живели и „борили се“ свети монаси. Касније, када су сви посетиоци отишли, одвео ме је у страну и рекао ми: „Благословени, знаш да ја не видим даље од 10 метара напред. (Заиста тада није могао да види због година и болести)
„Али пошто те толико волим, „попео сам се“ високо и „видео“ све. Све сам ‘видео’, шта је свуда около и шта ће се десити у будућности. Биће велики манастир. То ће бити благослов за ово место.” И открио је неке друге ствари које сам раније поменуо.
Ова посета је одржана 1. јула 1986. године.
Отприлике годину дана касније, 13. јула, имали смо службу Малог водоосвећења за постављање камена темељца манастира, како би се отпочела изградња првих келија. И поред болести, Старац Св. Порфирије је имао жељу да дође због своје љубави према нама. Једно од његове духовне деце га је довело овамо. Возач се накратко изгубио и они су закаснили. Пошто нисмо били сигурни да ли Старац долази због болести, обавили смо Службу Малог Водосвећења и отишли смо када смо завршили.
Он (Св. Порфирије) ме је позвао касније те ноћи и рекао: „Каснили смо и нисмо стигли, али онда сам стигао тамо и ’положио’ своју скромну молитву на темеље новог манастира.“ Ово никада не заборављамо, његову огромну љубав, посебно љубав према животу монаха, према монаштву као што сам вам рекао на почетку.
Сви знају и, нарочито они који су срели Старца, имали су ово искуство. Имам и још неке приче, које бих могао укратко да кажем поред реченог и које су такође примери далековидости и прозорљивости Старца.
Један од наше браће монаха када је био искушеник, сећам се да је први пут отишао да га посети а да га уопште није познавао и никада раније није био тамо. Прошао је испред њега као и сви да би добио његов благослов, а старац је рекао: „Зар ти ниси духовно дете оца Христодула?“ Монах се зачудио!
Али, још је импресивнији још један случај монаха који ме је једном замолио да му дам дозволу да оде видети старца пошто је имао озбиљан, лични духовни проблем, „да одем по благослов Старца, да ме посаветује ме, па да видим шта ће бити са овим проблемом…” Рекао сам му да иде и он је отишао.
Када се вратио, рекао ми је: „Чудо је да се нисам онесвестио!“
„Зашто, шта се десило?, питао сам.
Рекао је: „Била је гужва, људи су стајали у реду, а ја сам се сагнуо и пољубио му руку и шапнуо му свој проблем на уво. Па се мало живо окренуо и каже: ’Ово је ништа, блажени. О чему говориш? Ове ствари нису важне. Покори се своме духовном оцу…“ и он је рекао Ваше име „…и све ће се то решити.“
Монах је био шокиран јер га је Старац први пут видео, Старац није могао знати ко му је духовни отац и тако се запрепастио и зачудио.
Још једном, у почетним фазама изградње манастира, Старац је увек са пуно љубави и интересовања пратио наш напредак. Када би га посетили пријатељи нашег манастира, он их је одмах питао шта се овде дешава или о радовима на изградњи манастира и како би му они одговарали, увек би подигао руку и дао благослов. Био је негде у Оропосу, као што знате, али би се одмах окренуо и благословио нас. Он би дао благослов за све наше напоре.
Тако смо једне ноћи већ договорили састанак с њим. Рекао нам је да дођемо рано ујутру, да се добро одморимо и дођемо до њега у 5 сати у зору. Тако да пре него што смо отишли, претходне вечери док смо вечерали и разговарали, случајно сам браћи, која су била млада и почетници, причао о Службама. Рекао сам им да Службе морамо читати пажљиво, јасно, реч по реч, слово по слово, нпр. „Боже, пожури да ми помогнеш“ (Псалам 69:2). Објаснио сам им да треба да изговорају речи Светих служби са свим малим детаљима, тако да прво уђу у наше уши, а затим у наша срца. Рекли смо много на ову тему.
Сутрадан смо отишли у пет ујутру и Старац нас је дочекао. Био је добро, за разлику од других дана када је због болести лежао у кревету. Био је срећан што је видео мало братство које покреће манастир. Он је одмах рекао: „Ви који сте сада основали манастир, будите пажљиви према својим службама. Читајте јасно, реч по реч, слово по слово, без икакве двосмислености. Речи треба да прођу кроз уши, а затим да уђу у ум и срце.” „Боже, пожури да ми помогнеш“ (Псалам 69:2).
Сви смо били запањени!
Искрено, мислио сам да ће млађи монаси помислити да сам позвао Старца и рекао му да понови све што сам синоћ рекао. Заиста, као да је био међу нама да је слушао цео разговор. Као што знате, плод Светог Духа је описан у једнини.
То је плод Духа Светога (не плодови у множини). И сваки човек Божији који има благодат Духа Светога има све ово јер сви заједно сачињавају плод Духа Светога. А Старац је имао све — љубав и радост и мир. У ствари, он их је трансфузирао. Могао си да осетиш. Кад год бисте га посетили, колико год да сте били уморни или узнемирени из било ког разлога, увек бисте отишли са миром и радошћу у срцу.
Чак и када је био болестан и није могао да види људе, ипак, својом болешћу, он вам је преносио снагу према Писму „снага се моја у немоћи показује“ (2. Коринћанима 12:9). Овај болесни и нејаки Старац који је имао толико болести…Нисам сигуран да ли су други разговарали са вама о свему овоме. Имао је много болести, а ипак је свима нама био снага и својом љубављу и својом радошћу нас је оживео.
Не знам да ли сте чули за његово велико смирење или сте и сами томе били сведоци. Мислим да сте упознали и Старца.
„Заиста, оче Христодуло“. Много пута би нас оставио без речи и чак бих рекао у недоумици. Кад год бих ишао тамо, причао би као да је студент или мало дете и питао би ме за мишљење: „Шта ви као теолог мислите о овом питању. И ја имам своје мишљење. Дакле, реците нам, молим вас, да ли је тачно?“
Рекао сам: „Старче, о чему причаш? Да ли ме сада ти као ти питаш?“
„Реци ми. Ја сам неписмен. Ти си теолог. Реци ми ако грешим.“
То је чинио много пута за црквена или теолошка питања или духовна питања.
Он је показивао ову понизност и било ми је непријатно да ме он пита за мишљење пошто сам био млад, неискусан и необучен.
„Ти си теолог, ја нисам“, он (Св. Порфирије) је стално говорио.
У ствари, он је често користио ову фразу:„Ти си теолог, ја нисам.“
И свако је могао још једном да види његово смирење.
Били смо сведоци много пута, када је имао позиве од људи из целог света, из Африке, из Аустралије, из Америке и говорио ми је: „Благословени, да те имам овде, могао би да разговараш са људима телефоном, као теолог. Знаш да причаш. Не знам. Потпуно сам утучен.”
Одговорио сам: „Старче, није важно ко је богослов; људи желе да разговарају са вама, а не са нама.”
Поред реченог, долазио је врло често.
Имао сам част и благослов да буде присутан у цркви док служимо Литургију, било у Милесу или негде другде. Али, највише у Милесу. Када је био болестан и није могао да буде присутан, ја бих отишао да га причестим.
Не могу да заборавим његово поштовање и његову емоцију сваки пут када је примио Свето Причешће. Дакле, он је улазио у светињу и присуствовао Божанској Литургији и ја бих га много пута молио: „Старче, зашто не кажеш народу једну-две речи, само један савет“. Учинио сам то да бих био од користи присутнима, сељанима и Атињанима који су били у посети, али и зато што сам се у његовом присуству „претварао“ да сам учитељ и проповедао Јеванђеље људима.
Никада није прихватио мој позив, никада.
Стално је говорио: „Не знам како да проповедам. Ти си теолог, ја сам неписмен“.
И рекао бих да ме је било срамота, у своје име, пред његовом крајњом понизношћу. Старац је, као што знате, био заиста мудар и у теорији и у пракси. У техничким питањима, знао је све.
А опет је стално говорио: „Ја сам неписмен, не знам ништа“. На ових неколико речи о његовој понизности, мислим да бих требао додати још нешто. Ово се догодило у време када је посетио Милес да се причести, тачније у цркви Светих Арханђела.
Улазио је у светињу, када сам га први пут срео на почетку и говорио би ми: „Моли се и реци Господе Исусе Христе помилуј слушкињу Твоју Ангелику.“
Дозволите ми да прво кажем нешто о породици Ангелике и Георгиоса и њиховој деци. Они су неки од наших најближих сарадника. Они су годинама долазили овде на исповест, али ја их тада нисам познавао. Говорио ми је „Реци Господе Исусе Христе помилуј слугу твоју Ангелику“ јер је ова жена, када је била девојчица, стекла још једног брата и била је љубоморна на свог малог брата. Тако је, нехотице, стекла „мржњу“ према малој деци.
Дакле, сада, после 15 година брака, чим затрудни, има побачаје јер има одбојност према њима, скривену у њеној подсвести још од малих ногу. Имала је осам побачаја за 15 година, тако да није могла да има дете. Ово је рекао Старац и стално ме је молио да се молим да спасем ову малу бебу: „Тренутно сам поново „обавештен“ да она „жели“ још једном да има побачај.“
Користим глагол „жели“ под наводницима. Јадна жена, по себи, желела је да има дете, али је у себи осећала да није добро и да ће поново имати побачај. На тај начин, уз ову непрестану молитву блаженопочившег Старца, родило се ово једно једино дете. То је чудо које никада нећу заборавити!
Петнаест година узастопних побачаја. Молитва старца Порфирија се умешала да сачува дете од побачаја. Дете је сада студент прве године медицине. Полагао је пријемне испите за грчки национални факултет у доби од 18-19 година. И чак су му дали име Порфирије, како се очекивало и поштено је.
Заборавио сам да поменем, сада када говоримо о Старчевом дару предвиђања и видовитости, следећи инцидент.
У близини је шума од око 25 ари и једна госпођа из оближњег села је хтела да нам је прода. И ми смо били заинтересовани за ову куповину да бисмо заштитили манастир и да би место било тихо. И тако, када смо га једном посетили, рекли смо му: „Старче, имамо понуду да купимо пошумљено земљиште. Шта мислиш? Који је твој савет?“
Прво је рекао „не знам“ као да није хтео да одговори.
„Не знам. Питајте инжењера.”
После неколико минута, мало је ћутао. Онда се овако живо окренуо и каже: „Је л’ ти говориш о оној шуми која има с једне стране поток, а с друге поток, која је омеђена та два потока и на врху има равницу да се може саградити мала црква?“
„Да, старче, тачно!“
„Ах, компликовано је. Нема одговарајуће власничке папире. Остави то.“
Заиста, природне границе ове земље од 25 јутара су та два потока, а на врху постоји раван терен где смо планирали и чак смо предложили власнику да тамо направи малу цркву Светог Николаја. Такође, касније се испоставило да је „нејасно“. Није било тапија. Брокер нам је то рекао: „Не склапајте никакав посао; немогуће је извршити преносни акт“. И Старац је све то знао.
Имам толико примера да споменем шта се десило мом народу, али нема довољно времена…
На пример, он би им детаљно описао: „Ово имање са којим се цењкате је овакво и онакво. Налази се у овој или оној улици, има добар поглед, али чак и ако одмах пожурите на Халкидики, ипак нећете стићи на време. Два богаташа из тог и тог места су отишла да се надмећу на аукцији и цена је порасла веома високо.”
Обратите пажњу, невероватне ствари!
Овај мој блиски пријатељ ми каже: „Одмах сам отишао и позвао свог адвоката у Солун и он ми каже: „Г. Панајотисе, не замарајте се тиме. Двојица богаташа су дошла на аукцију и подигла цену на превисоке нивое.’”
Многи случајеви су попут овог.
Желели бисмо да чујемо од вас о овој птичици…
Да, Старац је имао велику љубав према… Више волим да не користим реч љубав у секуларном смислу у коме је лаици данас користе. Старац је био духовно потпуна личност, као што апостол Павле каже „да човек Божији буде потпун, потпуно опремљен за свако добро дело“ (2. Тимотеју 3:17).
И као потпун Божији човек, он може све да постави, као што знате, на своје право место.
Дакле, он је имао обичај да каже: „Требало би да волиш животиње… Не са болесним начином на који се данас може видети него зато што јадне животиње немају следећи живот у којем би уживали, на небу. Дакле, требало би да се добро проведу овде. Њихов живот је само на овом свету; зато овде треба добро да једу и да се добро проведу.”
Да будемо прецизни, постоји ова прича.
Породица оца Варсануфија, који је један од сабраће монаха манастира, изнајмљивала је летњиковац и била на одмору у Милесу. Деца су тада била веома мала, и ова прича има око 20 година. На њиховом крову пронађена је птица. Није могала да стоји на ногама, а камоли да лети. Пузала је по земљи.
Дакле, деца, колико год била осетљива, узела су је и ставили у малу корпу и, како рече Варсануфије, „хранили смо га комадићима хлеба и чували десет дана или можда две недеље“. Колико се сећа, од тада је прошло 20 година. Тада је био 6-годишњи дечак. Без обзира на то, често смо посећивали Старца, како је и рекао. Сваке две недеље смо га посећивали, он би добијао његове благослове и слушали смо његово учење. И тако, једног дана смо отишли и мој отац је рекао: „Зар не би требало да донесемо ту птичицу Старцу?“
Био је човек од вере, преминуо је сада; ко зна шта је мислио у то време. Можда је мислио да је Старац чудесан и да може чак и да оздрави птицу. Дакле, узели смо корпу, прекривену тилом. Птица је могла само да пузи, није могла да одлети. Узели смо птицу са собом, нашли смо старца како шета шумом и рекли: „Благослови, старче, овде имамо ову малу птицу… итд.“
„Зашто ми је не донесете, господине Јоргос?“ рече Старац.
Померио је тил, закрстио птицу и она је полетела у ваздух…
Било је чудо да је Старац излечио ову птицу као што је излечио и много људи, много пута.
Сада ћу вам испричати задивљујуће чудо које је учињено једном човеку које су нека наша браћа видела једном када су отишли у посету Старцу по његов благослов. Тамо су то доживели уживо када је једна госпођа из Либана звала Старца у то време.
Старац је замолио једног од монаха да подигне слушалицу. Она је била побожна душа, како је касније објаснио старац и говорећи на лошем грчком, рекла је: „Зовем да се захвалим старцу Порфирију јер сам његовом молитвом избегла операцију, иако су лекари говорили да морам да се оперишем због узнапредовалог рака. Старац се молио и сада лекари траже, али рака нема нигде. Лекари су изгубили рак. То је нестало и ја сам потпуно излечена молитвом старца Порфирија.”
Важно је напоменути да је у том тренутку Старац постао веома емотиван. Чак је почео да плаче јер је осетио да је свељубиви Бог услишио његову молитву и учинио тако велико чудо као што је исцељење оболелог од рака и рекао је двојици браће нашег братства, који су отишли да га посете: „Идите. сада, децо моја, идите. Све ће бити у реду. Мислио је да тренутно не могу више да кажем…“ (пошто је био потресен), али је рекао у две речи толико тога!
„Биће све у реду.“
Мислио је овде у нашем манастиру који се тек оснива, све ће бити ок. „Само будите послушни, волите и често читајте списе Светог Симеона. Али, треба да их читате у дубоком смирењу.”
Континуирано много радости и храбрости свим хришћанима који се боре гласи: „Децо моја благословена, зашто инсистирате да се директно суочите са својим страстима? То је свакодневна, то је неспретна ствар! Шта треба да урадите? Само волите Христа! Отвори своје срце с љубављу Христу и све страсти ће нестати”, говорио је.
„Као што тама нестаје чим блиставо светло изненада засја у соби, на исти начин нестају и страсти када љубав Христова засија у нашем срцу.“ Ове речи ме подсећају на учење Светих Отаца који говоре да страсти не постоје; они су непостојеће као што је мрак непостојећи, то је одсуство светлости. Упалиш светло и мрак нестане.
Исто тако, свакодневно је и неделотворно покушавати да својим рукама одгурнете таму, као што је бесмислено борити се против страсти у директном сукобу. Рекао је да свако треба да воли Христа.
„Ако волите Христа који је Светлост, Светлост сама, тама ће нестати. Ако волите Њега, који је Светост, грех ће нестати.” Ово је било нешто што нас је јако импресионирало. Да бисмо волели Христа, морамо послушати Његове заповести. Он то јасно каже у Јеванђељу: „Ако ме волите, заповести моје држите“ (Јован 14:15).
И „Али, зашто Ме зовете ’Господе, Господе‘, а не чините ствари које ја кажем?“ [Лука 6:46].
Зато Свети Оци кажу да почињемо упражњавањем врлина. Срце се мало по мало прочишћава и на тај начин постаје пребивалиште Христово и тако долази љубав Христова и све благосиља. Јер Бог је љубав, и „Он даје да сунце Своје излази и на зле и на добре, и даје кишу на праведне и на неправедне“ (Матеј 5:45). То јест, Он воли грешнике и, рекао бих, још више их воли јер има сажаљења према њима и жели да Му се приближе.
Дакле, Његова љубав је датост и стога наша љубав према Њему остаје циљ који почиње држањем светих Христових заповести. Ако се не варам, Свети Никодим Агиорит, који све своје учење, наравно, заснива на Светим Оцима, каже да „љубав појединаца“ личи на звезде на небу. Дакле, неко воли звезду А, а неко други Б, В итд. Да не наводимо примере шта св људи воле данас.
Свети Оци говоре о љубави према задовољствима, амбицији и среброљубљу као о три централне страсти (звезде) које вуку и привлаче љубав сваког грешног човека и све остале страсти извиру из њих. Све ове страсти су као безбројне звезде на небу, на пример, прождрљивост, пожуда, чак и занос за уметност или спорт или било који други од разног жара које људи имају.
Али, када рано у зору сунце изађе, све те звезде пребледе и када је сунце на небу оне потпуно нестану и ми више не видимо ниједну од ових звезда на небу. Дакле, сви ови људски жари, ако једног дана сунце почне полако да излази на небу било које душе…
„Како ће се то учинити?“ – можда ћете питати.
Ако вољно пустимо Христа да васкрсне, ако Му отворимо своја срца, тада ове страсти нестају и љубав Христова сеже највише на небу.
Неки мирјани, можда чак и невезани за цркву, чули су да постоји Старац Св. Порфирије негде, обично називан „свештеник“, који зна и уме да каже све тајне човека. Многи су га сматрали, мање-више, као медиј ако говорите о неком проблему и он ће пронаћи решење за вас.
Несумњиво, Старац је био веома тужан када би то чуо и говорио је: „Ја не говорим такве ствари, ја их учим вољи Божијој. Ја их учим ономе што је написано у светом Јеванђељу.”
Занимљиво је да је понекад неким људима говорио: „Ја лично, не могу да Вам помогнем, али ћу вам с милошћу Божјом рећи ово…“
А када је рекао „милошћу Божијом“, то обично значило да је имао откровење. Молио се и Бог га је просветлио шта да каже овој особи.
Да сви имамо његов благослов.
Нека благослови цео свет са места где је, пошто је његова милост стигла на свих пет континената.
ИЗВОР: https://www.youtube.com/watch?v=aDfQicX1nn8
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 05.09.2022.
