Причу прича отац Евангелиос.Као младић често је посећивао Свету Гору. Једном приликом, после 1990. године, био је на каику-у, чамцу који иде од Дафнија до Лавре. Међутим, време је било лоше, а капетан Јорданис је најавио да неће стићи даље од Свете Ане. На доку је склупчан као завежљај био старац Порфирије Кавсокаливит. Када је чамац био спреман за пловидбу, капетан га је покупио, унео на бродић и удобно сместио.
Прошли смо пристаниште Симонопетре и упутили се ка Григоријату где је чамац пристао тако да су се три или четири посетиоца могла искрцати, али га је заправо на привезиште довукао један старији монах, о. Симеон, који је бацио сидро, као да је копље Александра Великог, ухвативши њиме одбојник.
На тај начин је успео да привуче чамац. Чим је угледао старца Порфирија, повикао је: „Хеј, Порфирије, јеси ли то ти?“
Попео се уз малу стрмину и зазвонио да оци чују и викнуо: ‘То је Порфириос, Порфириос. Дођите да га поздравите и узмите његов благослов. Порфириос улази“ [атонски израз за „улазак на Свету гору“].
Зачула се гомила корака и четрдесетак млађих монаха пожурило је калдрмисаном стазом да узме благослов од Старца.
Јорданис је био забринут због времена и забринут да ће се чамац преврнути због свих људи који су се укрцали. Са великом топлином и радосним погледом у очима, Старац их све поздрави и свакоме од њих пољуби руку.
Исто се догодило и код Дионисијата. Код Светог Павла, море је било толико високо да каику није могао да пристане.
У Новом скиту, монаси су већ сишли на обалу; без сумње да су били обавештени телефонским позивом из Григоријата.
И тамо исто.
Прослава љубави.
Што смо се више приближавали крају полуострва Свете Горе, море је постајало све немирније. Код Свете Ане, чамац је стигао до мале луке и Јорданис је рекао: „То је то. Сви излазе овде’.
Шта смо могли да урадимо?
Напустили смо чамац.
Старац Порфирије се није померио.
Јорданис је завезао каику на привезишту, вратио се, покупио старца Порфирија и снео га са чамца.
Старац је рекао: „Доћи ћемо тамо, Јорданисе. Време ће се поправити‘.
Јорданис је одговорио: „За све време што превозим људе овамо, никада нисам видео да се оваква олуја поправља. Оче, ти знаш свој посао, а ја знам свој’.
Наместио је три или четири комада тканине на ниски зид и посео старца Порфирија на њих рекавши му да ће обавестити једну од кућа у близини пристаништа и да ће се бринути о њему.
Нисам отишао.
Питао сам оца Фотија: ’Да идем пешке или да останем овде са тобом и да се уштедим труда?’.
Отац Фотије је одговорио: „Идемо, јер тако каже Старац. Ти ради како хоћеш’.
Чекао сам око пола сата, време се погоршало, али Старац није мрдао од ниског зида. Дошли су неки монаси из околних келија и скували му чај од жалфије. Љубазно су разговарали и чекали промену времена. Био сам млад и нестрпљив и нисам могао више да чекам.
Отишао сам до старца Порфирија и упитао: ’Оче Порфирије, да останем код вас или да идем пешице код старца Ефраима?’ (старац (сада Свети) Ефраим у Катунакији).
‘Чекаћемо. У сваком случају идемо’.
„Старче, време се погоршава; Јорданис урла. Ти имаш где да одеш, али ја нисам монах. Где ћу да идем ако останемо овде до мрака?’ (На Гори се не примају посетиоци када падне мрак.)
„Постоје две ствари које те муче, Вангелис. Једна је да једеш кроз уши (мислио је да волим да ме хвале, да лепо говоре о мени). Други је да си у журби. Ради како ти Бог каже. Али, ми ћемо ићи даље.“
Размишљао сам и размишљао о томе, онда сам подигао ноге, попео се свим оним степеницама до Свете Ане, затим кренуо до Данилеја, уз литицу, паралелно са морем. Тада сам видео чудо.
Јорданисов каику је пловио по мирном мору.
Иза чамца су се надвијали таласи; пред њим је море било као стакло.
Било је као да ножем сечете путер.
Иако је небо било наоблачено, снопови светлости су се пробијали попут рефлектора, и осветљавали чамац док је ишао напред.
Поред чамца је било десетак делфина.
Стари отац Порфирије је седео уз бок чамца, са руком вученом по води, милујући носеве делфина, који су се играли свуда унаоколо. Тада сам схватио: „Тај човек је светац“. Стигли су до Кавсокаливије и након тога он више није напустио планину. Чак су му и кости изгубљене – да га „уши не хране“.
Доктор Евангелос Папаниколау
ИЗВОР: https://pemptousia.com/2022/05/the-last-time-saint-porfyrios-entered-the-holy-mountain/
ПРЕВОД: Давор Сантрач
Објављено: 02.09.2022.
