Превенција самоубиства је често могућа и можете бити кључни играч у његовом спречавању. Можете направити разлику – као члан друштва, као дете, као родитељ, као пријатељ, као колега или као комшија.

„Самоубиство је један од 20 водећих глобалних узрока смрти људи свих старосних група. Одговорно је за преко 800.000 смртних случајева, што је једнако самоубиству на сваких 40 секунди“, написала је на свом Твитер налогу Ан Мари Ћурчић, новинарка и мајка девојке која се убила.

Због једног изгубљеног живота пати 135 људи

Ово је део текста са сајта Међународне асоцијације за превенцију суицида (IASP) који је она приредила за нас.

„Сваки изгубљени живот представља нечијег партнера, дете, родитеља, пријатеља или колегу. За свако самоубиство око 135 људи пати од јаке туге или је на други начин погођено. То износи 108 милиона људи годишње на које самоубилачко понашање дубоко утиче.

Суицидално понашање укључује самоубиство, а такође укључује самоубилачке идеје и покушаје самоубиства. На свако самоубиство 25 људи покуша самоубиство, а многи други озбиљно размишљају о самоубиству“, написала Ан Мари Ћурчић.

Свако од нас може да спречи самоубиство

Превенција самоубиства је, према тврдњама стручњака IASP, често могућа и свако од нас може бити кључни играч. Свако од нас, као члан друштва, дете, родитељ, пријатељ, колега или комшија, може да помогне у спречавању самоубиства.

„Можете подићи свест о том питању, едуковати себе и друге о узроцима самоубиства и знацима упозорења за самоубиство, показати саосећање и бригу за оне који су у невољи у вашој заједници, довести у питање стигму повезану са самоубиством, самоубилачким понашањем… и менталним здравственим проблемима, као и да поделите своја искуства,“ истакла је Ан Мари и позвала све нас да данас обележимо Светски дан превенције самоубистава, да у 20 х запалмо свећу у близини прозора у знак сећања на вољене које смо изгубили.

Много је очигледних фактора ризика за самоубиство

Смоубиство је, срећом, могуће спречити. Познавање фактора ризика и препознавање знакова упозорења могу помоц́и у спречавању самоубиства. Ово су, према међународним стандардима, највећи ризици за самоубиство. На неке може да се утиче, а на неке, као што су прва два, не може.

Претходни покушај самоубиства
Историја самоубистава у породици
Злоупотреба психоактивних супстанци и алкохола
Депресија, анксиозност и биполарни поремец́ај
Губици и други трауматични догађаји (смрт, прекид везе, академски неуспеси, правне и финансијске потешкоће, малтретирање)
Историја трауме или злостављања
Хронична физичка болест, укључујуц́и хронични бол
Изложеност самоубилачком понашању других

Упозоравајуће знаке да себи желе да науде слало је 80 одсто оних који су извршили самоубиство.

У Србији годишње себи живот одузме око 1.500 особа

Према речима психолога Татјане Суботић, помоћнице директора Болнице за психијатријске болсети „Др Лаза Лазаревић“, упозоравајуће знаке и сигнале у неком тренутку пре фаталног чина слало је чак 80 одсто особа које су извршиле самоубиство.

– Националлна СОС линија за превенцију самоубиства основана је 19. јануара 2019. и до днас смо имали 8.000 позива. Линија ради 24 сата дневно, број позива варира, жене чешће зову и чешће траже помоћ – објаснила је Татјана Суботић и додала да може да се наслути и препозна да неко има суицидалне мисли.

Осећај срамоте нас спречава да потражимо помоћ

Као и код менталних болести, једна од највећих препрека за спречавање самоубистава је стигма која спречава многе људе да потраже помоћ. Зато је важно да се обрати пажња на оно што људи око нас говоре и раде.

Особа која размишља о самоубиству:

Често се говори или пише о смрти, умирању или самоубиству
Прича о безнадежности, беспомоц́ности или безвредности
Често говори да нема разлога за живот, да живот нема смисла…
Повец́ава конзумирање алкохола или дрога
Избегава пријатеље, породицу, колеге
Има драматичне промене расположења
Говори о томе да се осец́а заробљено или да представља терет другима

Шта можете да урадите ако неко из ваше околине пати

Ако неко укаже да размишља о самоубиству, слушајте га и схватите га озбиљно. Дајте му до знања да вам је стало и није сам, подстакните га да одмах потражи стручну помоц́ и не остављајте га самог. Питајте га да ли размишља о самоубиству и мотрите на њега. Смањите му могућност да се убије (склоните лекове, оружје, мотрите где се креће, не остављајте га самог на високим спратовима…)

 

 

 

Драги читаоци, да бисте нас лакше пратили и били у току, преузмите нашу апликацију за АНДРОИД

eklinika.rs

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име