Остало је забележено да је Вилхелму Брасеу Менгеле тражио да сваког фотографише у три позе, а да на једној фотографији обавезно мора да буде прекривена глава.

Испред барака у Аушвицу стоје два камена ваљка. Вилхелм Брасе, један од преживелих логораша се сећа: „Упрегли би пољске свештенике испред ваљака уместо коња. Пре рата тако тешке ваљке вукла су четири пара коња. У логору вукло би их двадесет пољских заточеника целог дана – ако би неки пао, ваљак би прешао преко њега и убио га“.

Вилхелм Брасе ухапшен је у лето 1940. године и послат у Аушвиц, јер је покушао да од нациста побегне у Мађарску. Преживео је пакао јер је умео да фотографише и тако постао логорски фотограф. Снимио је портрете заточеника који су данас постављени дуж ходника барака – сваког дана кроз сочиво фото-апарата гледао је сто до 150 пута смрти у очи.

Менгеле није био једини доктор смрти
У Аушвицу је експериментисао и доктор смрти Менгеле, али није био једини који се бавио експериментима на живим људима. Брасе се сећа и логорског лекара Kремера и експеримента са двојицом логораша:

„Kада сам их снимио, сасвим голе, доктор Kремер им је дао смртоносну ињекцију. Након што су умрли двојица пољских лекара морали су из свежих лешева да изваде јетру. Kремер је истраживао како изгледа јетра потпуно изгладнелог човека“.

Затвореник бр. 40472 из концентрационог логора Аушвиц, идентификован као Михал Либорски. Други извори наводе да је Либорски био број 20909, и кажу нам да је рођен у Чернице 14. септембра 1914. године, а да је умро 15. априла 1942. године, тако да је био млађи од 28 година када Вилхелм Брасе снимио ове фотографије. Особље СС-а је наложило Брасеу да фотографише затворенике за њихове досијее. Снимио је око 50.000 портрета између 1940. и 1945. године. Др Менгеле је наредио да се затвореници фотографишу у три позе: анфас и са сваке стране, а на једној увек мора да буде покривена глава.

Чеслава Квока – фотографисано 1942 или 1943

Слика затвореника 22375 – хомосексуалца. Ови сетови од три фотографије прављени су од 1942 за идентификацију затвореника. Почетком 1943 усвојен је метод тетовирања.

Никад више фотограф

Брасе је покушао и после рата да ради као фотограф, али није могао – увек је кроз сочиво видео понижене и уплашене логораше. Током 62 године брака са супругом Станиславом никада није разговарао о Аушвицу. Kаже да је важно да се о тој историји и даље говори, али је пођеднако важно помирење:

„Не мрзим. Једино ми је мучно што су Немци урадили тако грозне ствари, јер сам их познавао од пре рата – били су то културни људи. А њихови есесовци били су страшни. И зато ми је мучно.“

Аутори: Лудгер Kазмирчак / Ненад Бриски

Дојче веле

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име