У сриједу 28. августа 2024. године свечано је и молитвено прослављена слава цркве и празник Успења Пресвете Богородице у Ресни у Бјелицама. Свету литургију поводом славе и празника служио је јереј Игор Пешикан. У олтару је чтециррао и за пјевницом појао Василије – Крсто Чедоморов Милић, ученик Богословије Светог Петра Цетињског.
Литургијском сабрању присуствовао је велики број вјерника из свих братстава из Ресне у Бјелицама, који су приступили светој тајни причешћа. После причешћа и литургије је по древном обичају око храма прошла и свечана литија.
Потом се сабраном вјерном народу пастирском бесједом обратио о. Игор Пешикан.
„Српска православна црква је данас прославља празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина. То је један од дванаест највећих хришћанских празника и спада у ред Богородичних празника. Прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До овог празника траје двонедјелјни пост.
Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и , према јеванђеовском предању, дан када се она узнијелана на небо и предала свој дух у руке Спаситеља.
Према вјерованњу у нашем народу, у периоду између Велике и Мале Госпојине -„периоду прелаза“ – важно је обавити обреде којим се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање дјеце, а затим за плодност земље и стоке.
У народу је Богородица веома поштована, па много породица славе данашњи празник као своју крсну славу. Такође и велики број цркава и манастира СПЦ слави Велику Госпојину као своју славу.
Празновање Успења Пресвете Богородице установљено је 528. године. Предање каже да је Богородица живјела 60 година (према неким изворима 72), те да је надживјевши сина, као свједок многих славних догађања, наставила његову мисију. По распећу Господа, Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова и углавном је све вријеме до смрти провела у Јерусалиму.
У тренутку смрти Богородице „апостоли почеше пјевати у славу Божју…, а сва се соба засија од неке чудне свјетлости и Пресвета Дјева предаде дух свој у руке Спаситељеве не осјетивши смртнога бола“.
Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фрескосликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вјере и молитве“.
Овако је послије одржане Свете Литургије, у Цркви посвећеној Успењу Пресвете Богородице на Ресни, бесједио Милићима, јереј Игор Пешикан, парох цетињски.
Посебно задовољство о. Игор је изразио због масовног присуства младих на обиљежавању овог значајног празника, а који је истовремено и прислава братства Милића. Присуство младости је било посебан украс, а и гаранција за будућност. Видно радостан због тога, о. Игор је позвао Милиће да одржавају једну лијепу традицију и да сваке године, још масовније, обиљежавају празник који је установљен у 6. вијеку.
Посебан значај Милићи придају обиљежавању празника Велике Госпојине и због тога што су тај датум одредили за обиљежавање годишњице свог најзначајнијег датума у у богатој и јуначкој историји. Наиме, ове године се навршило 310 година од када су војвода Милија, његов син војвода Вуксан, са још седам братственика, храбро дали своје животе за одбрану Бјелица и Црне Горе. Њих деветорица су се управо из светиње посвећене Пресветој Богородици бранили од најезде велике турске војске, у покушају да их зауставе у крвавом походу ка Цетињу.
Погибија јуначка. Златна слова у историји Црне Горе. Све опјевао, куд ће већи од великог Његоша. Ето Милићима свеколики разлози, да никада не забораве своје храбре и дичне претке и да се на мјестунјиховог страдања напајају изнова највећим животним вриједностима.
Није могуће заборавити. Сваке године и заувијек, заједно, пред ПРЕСВЕТУ БОГОРОДИЦУ И СЛАВНЕ ПРЕТКЕ!!!
