Удружење резервних официра и ратника деловало је у свим крајевима Југославије. Имало је око 14.000 чланова. Од њих било је активно и учествовало у раду удружења око 12.000 чланова. Средишња Управа и пододбор за Београд били су : Председник Милан Ђ. Радосављевић; I подпредседник Љубомир В. Стефановић, II подпредседник Недељко К. Савић, генерални секретар Богомир А. Богић, чланови : Власкоје Д. Котлајић, Милош П. Радојловић, Јован С.Јовановић, Милан П. Мишковић, Станиша Коруновић, Милорад К. Јовановић, др. Јосип Недок, Мирко Павловић, Драгутин Војиновић, Јанићије П. Мићић, Никола Крстић, Константин Мијатовић, Александар Велицки, Миливоје Стојановић, Ћира Р. Ћирковић, др. Јосип Клинчић, Душан Загорац, Светислав Хођера, драгојло Томић и Павле Вујић, сенатор из Ужица. Било је 138 одбора у свим већим местима у Југославији. Одржавало је пријатељске везе са сличним организацијама у земљи : Савезом ратних добровољаца, са Савезом Добровољаца Краљевине Србије, са четничким удружењем, са Народном Одбраном за Београд, са Удружењем ратних инвалида, … . Удружење је организовало секције по школама и међу омладином. Преко прилога добрих људи секција Удружења успела је да набави и раздели као поклоне : шумадијског одела за децу сиромашних ратника 70 пари, шумадијских опанака 200 пари, соколских одела за омладину 300 пари, морнаричких униформи 20 пари, ђачких торбица са посветом 200 комада и 100 комада албума Династије Карађорђевића. Удружење је набавило и раздало преко одбора 18.000 капа шајкача. Као награда добрим ђацима доделили су 7.000 у рељефу на картону израђених ликова краља и краљице (поклон инж. Душана В.Поповића) и 6.500 комада поучних и пропагандних књига са посветом : „Добром ђаку, будућем војнику-браниоцу отаџбине Удружења Резервних официра и ратника”. Поклони су подељени приликом свечаности. Средишна управа Удружења радила је на оснивању пододбора Удружења и да са пододборима одржи што тешње везе. Средишна управа је истакла у свом извештају да су године 1930 и 1931. најплоднији период година њиховог деловања. Поред подигнутих споменика др. Рајсу у Топчидеру; споменика на Гучеву и Споменика браниоцима Београда на Новом гробљу у Београду, почели су и довршили Ратнички Дом у Београду. Гласило Удружења био је „Ратнички Гласник”. У филмовима Удружења резервних официра и ратника снимани су призори из живота и рада Удружења. Снимили су на филм и њихову посету Француској. Преко пододбора Удружења филмови су приказивани у свим местима Југославије. У свом извештају забележили су да су имали : 6 комада свечаности у Београду – Фидак 1929; 2 комада свечаности у Загребу 1926 г;1 комад освећење споменика на Церу; 1 комад погреб Војводе Степе у Чачку; 1 комад погреб Дра Рајса; 1 комад погреб свештеника у Сурдулици; 1 комад освећење споменика на Гучеву и 1 комад посета удружења Француској.
Удружење „Народна свест” позвало је на сарадњу патриотска, ратничка и витешка друштва „да се духовно и морално спремимо за све догађаје који могу да наступе”.У Београду је основан „Одбор за сарадњу патриотских друштава” маја 1939. У Одбор су ушли Савез сокола Краљевине Југославије, Удружење резервних официра и ратника, Савез ратних добровољаца, Удружење старих четника, Удружење носилаца Карађорђеве звезде, Удружење носилаца ордена белог орла с мачевима, Удружење носилаца албанске споменице, Јадранска Стража, Савеза емиграната из Истре, Српски културни клуб, Југословенски културни клуб, Коло Српских Сестара и Београдско женско друштво Одбор је радио на снажењу патриотског духа најширих слојева народа. Кад је једно друштво вршило своју националну и патриотску акцију, чланови свих других удружења били су дужни да га помажу. На хајку ХСС против сокола у новој Бановини Хрватској реаговао је Савет патриотских и витешких организација. Упутио је Савезу Сокола писмо у коме је истакнуто : „У седници Савета, од 12 о. м., случај распуштања СОКОЛСКЕ ЖУПЕ ШИБЕНИК, скренуо је на себе пажњу присутних и био предмет живе дискусије. Једнодушном одлуком Савет се придружује протестима које сте, поводом овог случаја, учинили код меродавних фактора и жали, што је уопште било могуће да се оваква одлука донесе ..”.
Један од пододбора Удружења деловао је у Дубровнику. Которски бискуп др. Франо Ућелини Тица умро је у свом родном месту Лопуду 1 јуна 1937. На вест о смрти сва национална друштва у Дубровнику извјестила су у знак жалости црне заставе а њихове управе су се састале и одлучиле да национални Дубровник што видније узме учешћа на сахрани. Проглас националних друштава потписали су : Народна Одбрана, Дубровачко Радничко Друштво, Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога”, Матица Српска, Соколско Друштво, Јадранска Стража, Удружење резервних официра и ратника, Друштво „Књегиња Зорка”, Нова Југославија, Дубровачка Грађанска Музика и Савез Добровољаца.
У Официрском дому у Дубровнику одржана је априла 1938. скупштина пододбора Удружења резервних официра и ратника. На њој је изабрана нова управа и то : председник Лујак Јосип, судија; подпредседник Спавенти Јерко, секретар Сурић Јосип, благајник Мурати Стијепо. У одбор су ушли још Белоти Мишко, Бубало др Бранко, Бурина Сафет, Ђакони Михајло, Икић Јордан, Лучић Влахо, Свилокос др. Иво и Жишка Франо. Из поднесених извештаја констатовао се напредак друштва. Изабран је Надзорни одбор чији је предсједник био кап. Иво Хаџија и Суд части. Резервни официри били су одликовани 1938. и то бивши предсједник удружења Јордан Илкић орденом Југословенске круне IV степена, Јосип Лујак орденом св. Саве V степена, Јерко Спавенти, др. Анселм Скриванић, Иван Густетић и Влахо Лучић златним медаљама за војничке врлине. Удружење резервних официра и ратника прославило је своју крсну славу 15 септембра 1938. свечаном седницом којој су присуствовали делегати Савеза добровољаца, Удружења Ратних Инвалида и Соколског друштва и бригадни генерал М. Вуковић, командант мјеста. Седницу је отворио председник пододбора Јосип Лујак, који је у свом говору истакао важност солунског фронта и борбе које су се на њему водиле. Истакао је улогу српске војске којој иде заслуга за пробој фронта. Командант мјеста Вуковић захвалио се у име војске на признању, истакао је улогу и важност резервних официра, честитао славу и пожелео напредак Удружењу. Војни лист од 6.септембра 1938. донео је указ о унапређењу резервних официра и то : Иван Чижек, кап. Иван Хаџија, Јерко Спавенти, Јосип Сурић, Звонимир Гоић у чин поручника бојног брода II класе, Влахо В. Лучић у чин пешадијског поручника. Годишњи збор пододбора Удружења резервних официра и ратника одржан је крајем априла 1938. Изабрана је нова управа : председник Јозо Лујак, подпредседник Јерко Спавенти, секретар Сурић Јосип, благајник Мурати Стијепо; чланови Нико кап. Бауле, др Бранко Бубало, професор Сафет Бурина, Икић Јордан, Ђакони Михајло, Лучић Влахо, др. Иво Свилокос и Жишка Франо. Надзорни одбор предсједник капетан Иво Хаџија, чланови : Петар Радоничић, Антун Корчуланин, др. Луко Дражић, Мирко Мандић и др. Анселмо Шкриванић. Суд части: председник др. Карло Дешковић, чланови Светозар Барбић, др. Јозо А. Дражић, др. Нико Перушина, Коломан Мрзљак. (9) Део чланова пододбора Удружења били су чланови Соколског друштва Дубровник и у чланови Јадранске Страже. После успостављања НДХ чланови Удружења нашли су се на удару усташке власти. Мато Јакшић, комуниста настојао је да придобије Јосипа Лујка да приђе НОБ-у. Нико кап. Бауле је организовао ЈВуО у Дубровнику и завршио је у Јасеновцу. Антун Корчуланин је као добровољац и члан Соколског друштва одведен и убијен од стране усташа.
Саша Недељковић
