Исељеници из Истре и Кварнера, који су после Првог светског рата били под италијанском влашћу, населили су се на Бановом Брду у Београду. Да би могли да вежбају гимнастику основали су Соколско друштво Београд IV на Чукарици. Чукарица је била насељена сиромашним светом. Соколско друштво Београд IV основано је 5 августа 1929. на Бановом Брду. Од оснивања друштво је радило у кафани. Чланска застава друштва развијена је и посвећена 14 јуна 1931. Заставу је даровао судија Миливоје Богдановић. Друштво је развило нараштајску заставу коју је израдила чланица Гроздана Јаковљевић. Соколско друштво Београд III је учествовало 14 јуна 1931. на прослави освећења заставе Соколског друштва Београд IV Чукарица. Друштво Београд III извршило је освећење камена темељца свог Соколског дома 21 јуна 1931. Старешинство са соколима кренуло је у поворци од техничког факултета ка дому. Напред је ишла застава Соколског друштва Београд IV са Чукарице, а после ње војна музика. Соколско друштво Стара Пазова присуствовало је освећењу заставе Соколског друштва Београд IV.
У Официрском дому у Београду новембра 1932. отворена је Соколска изложба. Приликом отварања изложбе краљу Александру приказан је дрвени модел Соколског дома Београд IV (Чукарица) израђен од брата Капошварца. Дом друштва започет је и завршен 1932. Соколски дом подигнут је у близини православне цркве Светог Ђорђа на Бановом Брду. Свечано освећење темеља дома било је 7 августа 1932. Том приликом секретар скупштине друштва др. Милошевић завршио је свој говор речима : „Случај је хтео да освећење темеља нашег новог соколског дома буде иза некадашњих бојних ровова, на земљишту натопљеног крвљу браће и родитеља наших. Они су пали за Краља и Отаџбину. Свој задатак извршили су часно. За наш рад од ових ровова, бољи подстрек није могућан. Палим земља биће лакша, јер њихови потомци нису без идеала.” Друштво је 14. маја 1933. осветило свој новосаграђени дом и летње вежбалиште. На зборно место у фабрици шећера стизале су колоне сокола, појединих соколских друштава, ту су изведене пробе за јавни час. По завршеним пробама, кад се окупило преко 1.000 лица, кренула је поворка ка дому. На прославу су дошли представници краља, … Добра Богдановић, Народне одбране, Удружења Трст-Истра-Горица, рентијер Митар Јовановић са супругом као и велики добротвори соколског друштва, … . Црквени обред освећења извршили су представници вера : православне Радивоје Милојковић, старокатоличке др. Нико Калођера и муслиманске имам Абдул Хаџић. У име својих цркава Милојковић и Калођера дали су своја мишљења о вредности соколства. Говорили су и старешина друштва др. Миодраг Стевановић и Добра Богдановић који је похвалио рад друштва. Рад друштва похвалио је и старешина жупе Београд Бранко Живковић, као и старешина Соколског друштва Београд Матица др. Главинић. Старешина друштва и старешина жупе Београд одали су јавно признање Митру Јовановићу и његовој супрузи, који су дали друштву земљиште за дом. Програм јавне вежбе био је 1. просте вежбе-женска деца, 2. просте вежбе – мушка деца, 3. просте вежбе-женски нараштај, 4. просте вежбе- старија браћа, 5. вежбе на справама-жупско одељење, 6. просте вежбе-мушки нараштај, 7. просте вежбе-чланице, 8. просте вежбе- Сеоска чета Стублине, 9. просте вежбе-чланови, 10. вежбе са пушкама- мушки нараштај и Б. IV, 11. Одбојка. Увече је била академија са тачкама : 1. Песма из Јужне Србије, 2. Мали морнари, 3. У ранама на бојишту, 4. Напред, 5. Шестица, 6. Девека, 7.Далматински шајкаш, 8. Хумореска, 9. Вежбе на коњу, 10. Шестица-чланови, 11. Ритмички састав, 12. Скупине и прескоци преко коња, 13. Осмица и 14. Слован.
Соколско друштво Београд IV на Чукарици (Бановом Брду) одржало је 24 маја 1935. помен Зрињском и Франкопану а истог дана и здружено прославило 700 годишњицу од смрти светога Саве, првог просветитеља српског народа, високог и вечно заслужног свештеника православне цркве. Прво су у католичкој цркви одржане задушнице Зрињском и Франкопану, па су сви присутни припадници сокола и други гости отишли у православну цркву где су одстојали службу у славу светог Саве. Прота Милојковић, као старешина цркве, у име православне цркве, похвалио је одлуку Соколства да се по његовим јединицама прослави 700-годишњица од смрти св. Саве, истакавши у најкраћим цртама заслуге светитеља за народ. Сви су прешли у соколски дом где је одржана свечана седница. У предавањима која су одржали представници просветног одбора соколског друштва на Бановом Брду, приказан је живот, рад и смрт именованих великана. О животу, раду и смрти Зрињског и Франкопана предавао је Живојин Павловић, а о животу и заслугама светог Саве предавао је Анте Смоковић.
Соколско друштво Београд IV одржало је 17 маја 1936. академију. Старешина друштва је академију отворио својим поздравним говором. Миленковић је рецитовао. У техничким тачкама су учествовале све категорије друштва. Мушка деца су извела “Вежбе дугих палица”, а женска деца “Сликовите вежбе”. Мушки нараштај извео је “Зимски лакоатлетски тренинг”, а женски “Варијацију”. Чланови су наступили просте вежбе и на разбоју. Чланице су наступиле на разбоју и извеле састав “Словеначки бисери”. На крају је изведен истарски народни плес “Балун”. Свирао је друштвени оркестар. (9) Друштво је одржало 7 јуна 1936. јавну вежбу. Пре јавне вежбе поворка од око 200 припадника је уз пратњу војне музике прошла главнијим делом места. После војне музике ишла је чланска застава, чланство у свечаним одорама, мушки и женски нараштај, мушка и женска деца у кројевима и они који су били без кроја. Због кише неке тачке нису биле изведене. Изведене су тачке : 1. Мушка деца, њих 40, извели су просте вежбе за окружне слетове од Роксандића. 2. Женска деца, њих 48, извеле су просте вежбе за окружне слетове од сестре Жиц. 3. Мушка деца – трка у врећама. 4. Коњица Соколског друштва Земун I (1 члан и 8 нараштајаца)– волтежовање. 5. Мушки нараштај, њих 36, извео је вежбе за покрајински слет у Суботици. 6. Женски нараштај, њих 24, извеле су вежбе за покрајински слет у Суботици. 7. Мушка деца извела су утакмице “Сваки своје”. 8. Чланови, њих 16, извели су просте вежбе за покрајински слет у Суботици. 9. Чланови, њих 9, извели су “Што ћутиш, Србине тужни” и “Хеј трубачу”. Због кише нису могле бити изведене тачке : скупина од 174 припадника, шест одељења са справама, мушки наштај – трке преко препона и натезање конопца. После јавне вежбе одржан је матине.
Друштво је прославило Дан уједињења 1936. свечаном академијом телесног вежбања у свом дому. Мушка деца вежбала су тачку Драгутина Шпичека „Другари“. После изведеног програма била је игранка. Друштво је 1936. одржало 52 редовне и 2 свечане седнице. Окупљало је 183 члана и 34 чланице. Било је 31.12.1936. 218 члана, 85 нараштаја, 118 деце, све заједно 421. Друштво је имало свој лекарски одсек. На разгледници које је издало друштво у Предњачком збору друштва 1936. били су : Начелница Аница Марошевић, начелник Драгутин Шпичек, I заменица начелнице Јелка Правдица, I заменик начелника Имре Сел, II заменица начелнице Милена Шпичек, II заменик Илија Влајковић, Фрања Правица, Петар Чоловић, Јован Максимовић, Марженка Бурмас, Нада Мартиновић, Милорад Николић, Данило Милосављевић прочелник коњичке секције, Карло Малек, Велимир Калиновић, Зоран Кинкелић, Љубиша Ђорђевић и Велибор Митровић, тајник предњачког збора. На разгледници је заједно са сликама чланова предњачког збора била слика соколане на Чукарици.
Старешина словенског и чешкословенског соколства др. Станислав Буковски посетио је Београд 26. јануара 1937. Др. Буковски, тајник Савеза словенског Соколства Евген Кепл и чланови старешинства Савеза Сокола посетили Соколско друштво Београд IV на Чукарици. Старешина друштва др. Стефановић је са члановима управе друштва дочекао и поздравио госте. Друштво је гостима приредило ручак. У Кошутњаку су одржане Крос-контри утакмице Соколске жупе Београд 25 априла 1937. Такмичило се 162 такмичара и такмичарке из 11 друштава. Пласман је био I место друштво Београд IV са 26 такмичара, II место Београд Матица са 25 такмичара, III место Земун Матица са 17 такмичара и IV место Београд VI, затим Београд VIII, Београд V, Београд XI, Београд I, Београд III, Пожаревац и Београд X.
На дан 6 јуна 1937. друштво је развило и осветило своју нараштајску заставу, коју је израдила чланица Гроздана Јаковљевић. Кумовала је Милка супруга Васе Кнежевића, индустријалца из Београда. На вежбалишту друштва формирана је поворка. Поворка је ишла улицама на челу са музиком Друштва Београд VIII из Жаркова. На челу поворке јахало је одељење жупске коњице, предвођено од Рељића. Чину освећења заставе присуствовали су делегати соколских друштава, других установа и пријатељи соколства. Од позваних, црквени обред извршили су православни парох Јоца Јоцић и представник старо-католичке цркве др. Нико Калођера. После освећења заставе отворена је изложба ручних радова и историјских предмета друштва. Излагали су своје радове припадници соколског друштва. После подне одржан је јавни час. У вече је на вежбалишту приређен кермес.
Соколско друштво Београд IV прославило је празник Први децембар 1. 12. 1937. У дому је у 9 часова изведен службени део програма, у 10,30 сви припадници друштва су се под заставом и са управом на челу упутили на свечану седницу коју је одржала Управа жупе Београд. У 20 часова приређена је свечана академија. После академије било је соколско весеље. Друштво је 31.12.1937. имало 266 чланова, 60 нараштаја, 200 деце све заједно 526. У Кошутњаку су одржане 8 маја 1938. Крос-контри утакмице Соколске жупе Београд. Осим чланова, чланица, мушког и женског нараштаја такмичила су се и старија браћа. Приликом бирања стаза гледало се да стазе буду прегледне и не превише напорне. Уместо да по традицији трке одржавају ујутро, одржаване су по подне. Зато је било 2.000 гледалаца. Шпалир су чинила деца, која су тог дана изведена на излет. Због облачног времена одазвао се мали број соколских друштава. Тог дана било је идеално време за приредбу. Температура је била 16 степени. Небо је било облачно али је повремено било ведро. Испод павиљона Црвеног Крста било је зборно место, старт и циљ. Веће и мање групе такмичара, и камион такмичара Соколског друштва Београд IV привукле су пажњу шетача Топчидера и Кошутњака. Око 15 часова раскршће испред павиљона Црвеног Крста било је закрчено соколима и публиком. По сврставању такмичара била је прозивка и подељени су стартни бројеви. Пријављено је било 769 такмичара, а бројеве је добило 407 такмичара и такмичарки. Импозантан број такмичара давао је приредби слику слета. Категорије су трчале : женски нараштај 600 метара, чланице 800 метара, старија браћа 800 метара, чланови 3.000 метара и мушки нараштај 1.500 метара. Соколска друштва била су заступљена : Соколско друштво Београд I трчало 73 такмичара и такмичарки;Београд IV 68; Београд III 44; Београд XI 42; Београд V 40; Београд VI 27; Београд X 21; Батајница 20; Београд Матица 17; Београд VIII 17; Београд XII 12; Београд IX; Панчево 7; Београд VII 6; Стари Бановци 5 и Сремска Митровица 1 такмичара. На трци је Београд IV у трци чланова освојио пехар Милосава Павловића. У трци мушког нараштаја Београд III освојио је пехар др. Миодрага Стефановића. У трци старије браће Београд IV освојио је пехар др. Бранка Ћипчића. У трци чланица Београд I освојио је пехар Милутина Митровића. У трци женски нараштај Београда IV освојио је пехар Петра Петровића. У победничком оделењу Београда IV за трке женског нараштаја биле су Ј. Шмолић, Јелена Јовановић, Марија Микић, Илинка Калиновић, Паулина Правдица и Ксенија Јункер. Соколско друштво Београд IV заветовало у оквиру Соколске Петрове петолетке се да ће будити успомену на др. Рајса. Приредили су Хочастни излет на његов гроб 7 августа 1938. Извршен је кратак помен уз црквени обред. Гроб је био окићен цвећем, а присутнима је приказан рад др. Рајса.Сви су у поворци отишли пред споменик у Топчидеру, где је одата дужна пошта.Говорено је о његовим заслугама и положено цвеће. Посинак др. Рајса, брат Алфред Фавра, чиновник Народне банке, захвалио се соколима на овој акцији.
Друштво је 19.1.1939. приредило нараштајско посело са чајанком и игранком. Посело је организовано ради ближег упознавања нараштајаца свих београдских друштава. Упутили су позив свим соколским друштвима али и ако је улаз и чај био бесплатан приредбу је посетио само један нараштајац из Сокола VII. Просветар Михаило Јовановић истакао је да од 400 чланова ни пети део не сарађује у просветном раду. Друштво је имало активну позоришну секцију, шаховску секцију, сопствени биоскоп и богату књижницу. Крос-контри утакмице жупе Београд одржане су у Кошутњаку 7 маја 1939. као уводна приредба у отварање летње сезоне. Крос контри утакмице жупе Београд биле су највеће утакмице ове врсте у тадашњем Београду. (23) Збор судија одржан је у 15 часова. Пола сата касније групе такмичара кренуле су да обиђу стазе. Први је наступио женски нараштај, на 600 метара за прелазни пехар члана сокола Петра Петровића. Пехар је бранило Соколско друштво Београд IV. Пријављено је било 99, на прозивању је било 50, а кроз циљ је прошло 29 нараштајки. Пехар је освојила врста Соколског друштва Београд Матица. Прва је стигла Катарина Лазаревић из Соколског друштва Београд X, друга Вера Цветковић из Соколског друштва Београд IV, а трећа је била Ружица Радовановић из Соколског друштва Београд Матица. Чланице су трчале на 800 метара, за прелазни пехар сокола Милутина Митровића. Пехар је бранило Соколско друштво Београд I. Пријављених је било 61, на прозивци је било 41, а кроз циљ је прошло 39 чланица. Пехар је освојила врста Соколског друштва Београд IV. Прва је стигла Каја Ђорђевић из Соколског друштва Београд IV, друга Милица Марковић из Соколског друштва Београд I, а трећа је била Загорка Петровић из Соколског друштва Београд IV. Старија браћа су трчала на 800 метара, за прелазни пехар др. Бранка Ћипчића, кога је бранило Соколско друштво Београд IV. Пријављених је било 51, на прозивци је било 27, а кроз циљ је прошло 26 такмичара. Пехар је од бранило Соколско друштво Београд IV. Први је стигао Драгољуб Тасић из Соколског друштва Београд XI, други Будислав Ивановић из Соколског друштва Београд IV, трећи је био Ловро Лончарић из Соколског друштва Београд VIII. Мушки нараштај је трчао на 1.500 метара, за пехар др. Миодрага Стефановића, кога је бранило Соколско друштво Београд III. Пријављених је било 306, на прозивци је било 220, кроз циљ је прошло 171 нараштајац. Пехар је освојило Соколско друштво Београд I. Укупно је било пријављених 651, на старту је било 418, а кроз циљ је прошло 328. Соколи су о такмичењима снимили филм „Крос контри Соколске жупе Београд“.
Пошто је сазнало о нападу на старешину жупе Мостар Чеду Милића, Соколско друштво Београд IV осудило је како су истакли нечовечни и дивљачки напад. Били су сретни да напад није успео и изражавали су своје симпатије и жеље Чеди Милићу да у свом даљем раду буде сачуван. Друштво је истакло: „Овај случај нас не обесхрабрује, већ нас још више нука на што свеснији и интезивнији рад. Наша је топла жеља да ово послужи свима соколима да још јаче учврстимо наше редове ради добра нашега народа, па да нас никаково дело суровости, дивљаштва и злочинства не може ослабити.”
Друштво је 6 августа 1940. приредило помен др. Рајсу. Помену је присуствовало целокупно чланство друштва. О заслугама Рајса говорио је старешина друштва др. Миодраг Стевановић. Друштво је сваке године приређивало излет на Опленац, са целокупним чланством, нараштајем и децом. Сви су посетили гроб краља Александра. Старешина је говорио о значају Опленца у српској новијој историји. У Соколском дому одржаване су приредбе друштава који су сарађивали са соколима. Септембра 1938. у Соколском дому освећена је застава Црвеног крста Чукарице. На Бадњи дан, 1941, у Соколском дому на Бановом Брду, оденуло је хумано друштво „Осећање” двадесеторо деце. Том пригодом друштво је одржало своју годишњу скупштину и прогласило крсну славу. Друштво је основао Виктор Комесаровић, машиновођа Речне пловидбе. Чланови друуштва су највећим делом били бродари и машински радници са Чукарице. Од својих чланова друштво није могло да тражи велику чланарину. Свако је давао колико је могао. Друштво је ипак сваке године одевало по двадесеторо деце. Председник друштва Виктор Комесаровић лично је обилазио најсиромашније породице на Чукарици и вршио избор. У чланку у листу „Политика” констатовано је : „Одела за децу шила је потпуно бесплатно вредна чланица друштва гђа Слађановић која је у највећој мери заслужна за ово мало и непознато хумано друштво.” У Соколском дому прво је одржана кратка скупштина друштва, после скупштине слава и затим делење топлих и нових зимских одела сиромашној деци. Одевању сиромашних малишана присуствовали су сви чланови друштва и родитељи деце који су одевени. Слави друштва присуствовали су чланови Соколског друштва на челу са старешином др. Миодрагом Стевановићем, лекаром.
Захваљујем на информацији Милану Шпичеку да је у глумачкој секцији поникао његов кум Милан Срдоч и да су играле његове тетке Мица Дамњановић и Марија Марковић.
После Априлског рата 1941. забрањен је рад соколским друштвима. Захваљујем на информацији Милану Шпичеку да је начелник Драгутин Шпичек почетком рата направио споразум са Немцима да они пусте 15 омладинаца из затвора а да Соколана Немцима поклони 300 пари смучака. Што је и извршено.
Др. Миодраг Стевановић, старешина Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељан је после ослобођења. Бивши соколи су од 1946. кренули са радом у сали основне школе „Матија Бан” ( данас школа „Јосиф Панчић”) са чланством, али и са пионирима и пиониркама. Начелник је био предратни соколац Рајко Јовановић, директор Југопетролових пумпи. Ослањао се на помоћ Благоја Првановића. Током рата соколски дом је био оштећен, па су активисти трогодишњим радом успели да обнове некадашњу салу. Рад у реновираној соколани настављен је 1949, што је довело до великог прилива новог чланства, нарочито млађих и старијих пионира и деце предшколског узраста. На место управника постављен је Миле Костић. Друштво је 1952. међу првима у Београду усвојило ново име ДТВ „Партизан”-Чукарица. Укључило се у такмичења партизанског вишебоја, а покренуте су и предњачке школе, семинари и испити за лиценце предњака првог, другог и трећег разреда. Поред гимнастике одржавани су атлетски тренинзи за дисциплине намењене партизанском вишебоју. Одржавани су часови из културе и општег васпитања. Теме су биле борба против пушења и алкохола, бон-тон, понашање на улици и у трамвају, избегавање биоскопа у време вирусних епидемија, помоћ старијима на улици, … . ДТВ „Партизан”-Чукарица био је узор вежбачима из Жаркова. Самоиницијативно су вежбачи долазили у ДТВ „Партизан” Чукарица. Јовица Грбић је пешице долазио са Белих вода у салу у Љешкој улици и касно ноћу враћао се на Беле воде. Тада једини превоз до Чукарице био је ћира “воз без возног реда”. Од првих дана по ослобођењу са девојкама је радила Донка Шпичек, предратна соколица и наставница српског језика у основној школи „Ђорђе Крстић”. Донки Шпичек помагали су у раду са вежбачицама Бранимир Тодоровић и Миле Крстић.
Соколско друштво Београд IV основано је 5 августа 1929. на Чукарици делом од исељеника из Истре и Кварнера. Чукарица је била насељена сиромашним светом Од оснивања друштво је радило у кафани. Дом друштва започет је и завршен 1932. После Априлског рата 1941. забрањен је рад соколским друштвима. Др. Миодраг Стевановић, старешина Соколског друштва Београд IV на Чукарици, стрељан је после ослобођења. Некадашњи чланови Соколског друштва Београд IV на Бановом Брду закопали су у земљу соколске заставе друштва. Бивши соколи су од 1946. кренули са радом у сали основне школе „Матија Бан”. У соколани у Љешкој улици радило је друштво Партизан. Са обновом вишестраначког система заставе су биле откопане. Соколско друштво Београд IV обновило је свој рад у свом дому у Љешкој улици.
