Соколи су одржали слет у Загребу 1924. Истовремено је одржана скупштина Савеза. На скупштини су одлучили да уз Видовдан њихов празник буде Дан Уједињења 1. децембар. Празник је свечано прослављан у свим соколским друштвима до Априлског рата 1941.
Соколско друштво Дубровник прославило је 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића.
Соколско друштво у Пакрацу прославило је свечано Дан Уједињења 1925. спојивши са тиме прославу преноса Његошевих костију са Цетиња на Ловћен. На свечаној академији уочи Дана Уједињења говорио је секретар друштва В.Вуксан, који је у свом кратком говору спојио два поменута момента у заокружену целину. Први пут је наступила друштвена фанфара, под управом Б.Цвијановића, свирајући химну. Декламације су биле : Дошеновићева Народна химна; Каталинићева Сјени краља Томислава и Краљевићева Четири сокола млада. Ужи мешовити хор певао је Мухвићеву слетовку 1924. После полагања завета чланова и нараштаја и расподеле нараштајских значкинаступиле су категорије вежбача са под вођством начелника А. Козака. Писац чланка о академији истакао је вежбу нараштајки Врбниче над морем и закључну живу слику „Ој Славени”. На Дан Уједињења све категорије соколског друштва ишле су са фанфаром у цркве на свечано благодарење.
Поред опште прославе народа и државних власти Соколско друштво у Сплиту 1925. посебно је прославило Први децембар, Дан Уједињења. Ујутро соколи су се окупили у соколском дому. Прво је говорио староста Лауш, а онда је уследила заклетва новог чланства. После тога су соколи корпоративно отишли пред перистил на благодарење. Положили су на народном Тргу ловор венац на плочу погинулих Сплићана за слободу и уједињење. После благодарења соколи су се вратили у соколану, где је др. Бего одржао спомен слово о значењу Дана Уједињења. Соколско друштво у Сиску приредило је 1925. поводом Првог децембра свечану академију у дворани „Ураније”. Дворана је била пуна а били су присутни соколи из Петриње. Академија је отворена соколском корачницом. Затим је др. Анер говорио о значају Дана Уједињења. Затим су нови чланови положили заклетву. После тога почела је вежба. Прво су наступила женска деца, која су извела вежбу „мале праље” зашто су награђене аплаузом од публике. Наступиле су нараштајке са вежбом „мале птице”. Мушки нараштај је наступио са вежбом „Јунак из Лике” и вежбама на коњу. Чланице су извеле вежбу са сунцобранима. Изведене су просте вежбе, како савезне, тако и оне на југословенски каришик. Академија је завршена са живом сликом, која је алегоријски приказала кидање ланаца ропства и уједињење. Писац чланка о академији честитао је начелнику, начелници, предњацима и предњачицама на успеху академије. Соко у Зејечару прославио је Први децембар 1925. у сали „Еснафског дома” пред великим скупом пријатеља сокола. Присуствовао је и командант тимочке дивизијске области генерал Милан Недић, просветни инспектор области Маринко Станојевић, … . Славље је отворено говором старешине друштва пуковника Чеде Јовановића који је у свом говору изнео значај соколства за уједињење Срба, Хрвата и Словенаца. При крају говора одао је почаст највећем соколу краљу Александру. Музика је свирала химну. На крају говора, окренут соколима, старешина их је јуначио да и даље истрају на свом послу, јер једино правилно васпитани моћи ће да очувају своје тековине. Члан подмладка Душан Ж. Јовановић декламовао је „Сјени Краља Томислава”. Наступио је 6 четвероступа женске деце вежбама са белим марамама. Предводила их је Борка Убеновић. Чланица подмладка Катарина Јовановић говором „Нашој заробљеној браћи”, изнела потребу, да увек и на сваком месту соколи мисле на своју браћу, која су се тада налазила под туђинском влашћу. Мушки подмладак под вођством Радислава Живковића извео је три просте вежбе уз пратњу музике.Бранка Јовановић декламовала је „Соколска пот”, од старешине Ј.С.С. Са новим вежбама за Праг наступило је 16 чланица. Последња тачка био је завет чланства.
На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. у Дубровнику учествовало је 149 чланова Соколског друштва у Дубровнику са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану. Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави Соколско Друштво 1928”.
Соколско друштво Загреб I прославило је 1.12.1926. у дворани друштва Дан Уједињења као Савезни Дан. Дворана је била пуна сокола и грађана међу којима су били велики жупан загребачке области Крамарић, генерали Матић, Узун-Мирковић и командант места генерал Радаковић. Били су пољски и чехословачки конзули, представници националних институција, нарочито Удружење резервних официра. Вече је отворила фанфара друштва са соколском корачницом. После корачнице старешина др. Лазар Цар говорио је о значају дана. Споменуо је моменте који су довели до уједињења. Фанфара је свирала народне химне. Председник нараштајског одсека Душан Богуновић предавао је : „Соколски нараштај народна и државна будућност”. Истакао је да се из одгајања омладине мора уклонити све што смета одгоју у првом реду алкохол. После предавања положили су нови чланови завет.
Приликом прославе дана Уједињења 30. новембра 1930. била је илуминација Херцег Новог, а соколи су са својом музиком продефиловали градом. Ујутро на Дан Уједињења скупили су се сви соколи Херцег Новог у соколском дому, одакле су у поворци са музиком кренули у сусрет соколским четама ван града. Једна за другом стизале су соколске чете са заставама. Поворка је кренула кроз град до цркве Св. Јеронима, где су соколи присуствовали благодарењу у католичкој и православној цркви. После благодарења дефиловала је војска и соколске чете пред Народним домом. Управни одбор соколског друштва Херцег Нови са старешинством соколских чета одржао је свечану седницу. На свечаној седници староста поздравио је соколске чете и честитао им на успеху, а затим прочитао депешу бана Зетске бановине : „Соколском друштву и соколским четама, чуварима нашег Јадрана, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво ! – Смиљанић.” Присутни су одушевљено клицали. После положеног завета био је испраћај сеоских чета. У Соколском дому одржана је свечана академија. О значају Дана Уједињења говорио је староста Јово Секуловић. Публика је била одушевљена вежбама женског и мушког подмлатка, женског и мушког нараштаја, као и женских и мушких чланова.
У Котору је соколска прослава Дана Уједињења почела у предвечерје пуцањем прангија и поворком по Котору који је био свечано искићен и осветљен. Општинска управа и соколи издали су свој проглас. Поворку је предводила соколска фанфара, за њом су ступале све категорије са управним одбором, затим Грађанска музика, начелник града, све школе и маса народа. Ђаци и соколи носили су лампионе. Пред среским начелством одржао је говор старешина проф. Марчић, па срески начелник др. Стричевић. Омладина је клицала краљу, Југославији и соколству. Позоришна секција соколског друштва приказала је драму „Тамо далеко” пред пуном кућом. На Дан Уједињења окупиле су се соколске категорије у соколани, одакле су корпоративно пошли на благодарење у католичку, па у православну цркву. После тога соколи су дефиловали на обали. На свечаној седници у соколани сем сокола присуствовали су сви представници власти и месних друштава, општински већници, и мноштво народа. Старешина проф. Марчић отворио је седницу подсећајући на важност Дана уједињења и циљеве соколства. На седници мртвим заслужним члановима одата је почаст. Прочитани су телеграми, међу којима и бана Смиљанића : „Соколском друштву, чувару мртве страже на плавом Јадрану, честита данашње славље уз соколски поздрав : Здраво! — бан Смиљанић”. Двораном се заорило „Живио бан”. Подстарешина Лазар Чучак говорио је о значењу 1. децембра. Споменуо је и заробљену браћу, којима нека буде овај дан звезда боље будућности. Соколски циљ је био да један дан одјекне од Урала до Балтика : Хеј Словени! Тражио је од присутних да се закуну да ће и задњу кап крви дати за Југославију. Говор је био бурно поздрављен, а музика је свирала државну химну. После тога извршен је прелаз из подмлатка у нараштај, и из нараштаја у чланство. Предате су плакете нараштају, који је учествовао на слету у Београду, а затим су чланови положили соколски завет. После певања „Хеј Словени”, седница је завршена. Увече је одржана свечана академија. На академији члан сокола Бендиш је рецитовао Ганглову песму „Први децембар”, а соколица С. Радонић песму „Ширите Љубав”. Публика је извођаче поздравила бурним аплаузом. После академије био је плес.
У Тивту уочи празника 1930. приређена је у месту уздуж обале и по брдима илуминација. Соколи и грађанство, на челу са месном музиком, приредили су поворку са бакљама и ватрометом, певајући националне песме и кличући краљу и Југославији. На Дан Уједињења служио је благодарење месни жупник дон Грација Вујовић у жупној цркви, где су били соколи у одорама са чланством, представници офириског кора морнарице, државних надлештва, грађанство одред морнара под оружјем. После благодарења одржана је у „Дому Јадранске Страже” свечана седница, којој је председавао соколски старешина Стојановић. О Југословенству је предавао Милошевић из Котора, који је зато дошао у Тиват. Чланови сокола су положили завет. Свечаној седници присуствовали су заступник команданта места поручник бојног брода Иво Бакотић, општински начелник Антун Вуксановић, представници државних надлештва и осталих институција. У вече је одржана академија, коју је отворио старешина соколског друштва Стојановић поздравним говором и кратким приказом историје соколства. Одржане су вежбе подмладка и нараштајаца. Академији је присуствовао већи број виших и нижих официра морнарице. После академије почела је игранка уз месну музику „Просветног друштва”.
У Бару Дан Уједињења 1931. прослављен је уз опште одушевљење грађана. Изјутра одржано је благодарење, затим је пред зградом барске гимназије формирана поворка сокола, ђака свих школа и грађанства која је продефиловала кроз варош Стари Бар, уз музику и пуцање прангија. Поворка је била бурно поздрављена. У дворани барске гимназије одржана је соколска свечана седница. У присуству представника месних власти, културно-просветних и националних друштава, грађанства и сокола, седници је отворио заменик старешине Јагош Поповић. Између тачака програма свирала је музика друштва „Братимство” композиције свечаног карактера. Приступило се превођењу соколске деце у соколски нараштај, а нараштаја у чланство и свечаном полагању завета нових чланова. У 18 часова соколи, грађанство, учитељи на течају, и ђаци приредили су поворку на челу са музиком и бакљадом, која је прошла кроз варош Бар. У 20 часова приређена је свечана академија у Соколани. Академију је припремио Крсто Грујичић, вођа течаја код друштва Бар и предњаци Булатовић и Никезић. У извођењу програма учествовали су учитељи и учитељице који су се налазили на похађању друштвеног течаја у Бару.
У прослави Дана Ууједињења 1932. у Мостару предњачили су соколи. У соколској читаоници одржана је свечана седница друштва на којој је поред друштвене и жупске управе те свих соколских категорија присуствовао и велики број грађана. На седници је заменик старешине друштва С. Говедарица говорио о значају дана и о соколском завету. Након тога обављено је превођење неких нараштајаца у чланство, и соколске деце у нараштај, а после тога су нови чланови положили свечани завет. Седница је завршена свирањем соколске химне. Увече одржано је Вече југословенских народних ношања с програмом у коме су учествовале све категорије чланства. Између осталих изведена је вежба на стихове Шантићеве песме „Вечер на шкољу” са рецитацијом Недељка Наполића. У недељу 4 децембра 1932. приређена је соколска академија за нараштај, децу и ученике мостарских школа, на којој су поновљене вежбе од 1 децембра и на којој је дечији певачки збор соколске деце под управом Фехимовића певао химну и још неколико песама.
Соколско друштво у Цавтату прославило је Дан Уједињења 1932. свечаном седницом и увече академијом уз суделовање Цавтатске Дилетантске Музике, предавањима, рецитацијама, ритмичким вежбама свих категорија, позоришним комадом и игранком. На свечаној седници говорио је први делегат жупе Мостар Хасан Дикић. Пред представницима власти, установа, корпорација и грађанством старешина друштва П. Натошевић, окружен соколским чланством, нараштајем и децом, развио је друштвену заставу, поздрављен звуцима химне Цавтатске Дилетантске Музике и свих присутних. После тога положио је старешина соколски завет, а за њим целокупно чланство, које је касније праћено свирањем соколског марша прилазило и пружало десницу старешини и љубило своју друштвену заставу. У вече на академији изведене су ритмичке вежбе, и „Нарцис” од С. Вучковића, изведен од чланица.
У Витезу је соколско друштво прославило Први децембар 1934. Пре подне је била дечја академија. Програм је почео „Соколским поздравом”. Говорио је Грђић. После су сви чланови заједно са децом отишли у цркву на службу, а затим је у основну школу на свечану академију. Прво су чланови и деца певали „Соколски поздрав”. Старешина Мадираца отворио је академију говором у коме је истакао значај Првог децембра и његовог ствараоца краља Александра. Прочитао је Посланицу Савеза Сокола. Изведено је неколико декламација и хорског певања. На крају се приступило полагању завета верности краљу Петру II. Академија је завршена са „Ој Словени”.
За прославу 1 децембра 1937. Дубровник је био искићен заставама. Прославио је Дан ослобођења. Уочи тог дана, поворка, предвођена соколском и Дубровачком грађанском Музиком, и уз светлост стотину бакљи, обишла је град и предграђе Пиле. Било је много омладине. Поворка је завршила пред Краљевим Двором, где је био постављен пулт са микрофоном. Маси грађанства одржана су два говора. Прва је говорила Смиљана Везић-Бердовић, а други говорник је био Анте Анић, конзул у пензији. На сам Дан Ослобођења ујутро су мјесне музике обишле градом свирајући веселе маршеве. Пре подне су одржана у мјесним црквама благодарења, а после њих војска и соколи продефиловали су, поздрављени од грађанства, преко Плаце Краља Петра. По свршеном дефилеу одржана је у Дому сокола свечана конференција, на којој је присутне поздравио староста Нино Шутић, а Душан Рајачић рецитовао је једну патриотску песму. Након тога ново чланство сокола положило је свечано соколску заклетву. На крају је отпевано „Хеј Славени”. Увече је била забава у Официрском Дому.
Дан Уједињења у Цавтату 1937. прослављен је свечано. У цркви св. Николе жупник је одржао благодарење у присуству свих националних друштава, претставника власти и установа а затим одржана је свечана седница у Соколани. У вече приредило је соколско друштво у својој дворани академију. Дилетанти соколске секције одиграли су Нушићев „Свет”. Публику је забављала Цавтатска дилетанска музика. У програму је била заступљена и Цавтатска Удруга са рецитацијом изабраном од националне раднице Јелке Миш : „Дошли наши ….”.
Великим плавим плакатима и позивницама обавештени су грађани да ће Соколско друштво Ваљево свечано прославити Дан народног ослобођења и уједињења 1937. Брат старешина отворио је седницу својим говором. Секретар друштва читао је посланицу ССКЈ, а просветар говорио о значају првог децембра. Службени део програма био је измешан са рецитацијама и песмама. Преподневна свечаност је била закључена заједничким певањем словенске химне. После подне одржана је Дечја и нараштајска академија. Начелник је говорио о Првом децембру. Настављено је рецитацијама и вежбама омладине.
Соколско друштво Земун-Матица одржало је соколску забаву са игранком уочи дана уједињења. Нарочито задовољство изазвале су игре словенских народа. Свечаној седници Соколског друштва присуствовала је маса грађана и сви представници власти и друштава. После подне одржано је соколско село у соколани. Соколско друштво у Руми прославило је Дан уједињења 1937. свечано. Са заставама и музиком на челу читаво чланство присуствовало је благодарењу у свим црквама. У препуној соколани у свечано декорисаној дворани одржали су свечану седницу. Затекли су пре времена представнике свих власти и месних установа, као и многобројне грађане. Пошто је одат поздрав застави и свиран соколски поздрав, старешина друштва А. Ловасић отворио је свечану седницу пригодним говором поздравивши све присутне. Мешовити хор државне реалне гимназије под управом брата Матулина Николе певао је државну химну.Читана је посланица Савеза Сокола. Мали брат Владимир Мауковић рецитовао је „Отаџбину”. Просветар друштва др. Петар Јовић одржао је предавање „Дан уједињења” изневши у главним потезима сву борбу за ослобођење и државно уједињење. Нови чланови и чланице положили су завет, а такмичарима и такмичаркама предане су дипломе.Хор државне реалне гимназије певао је свесловенску химну „Хеј Словени”. Одавши почаст застави старешина друштва закључио је свечану седницу. Увече је одржана академија у великој кино сали Вашаш са обилним програмом, у коме су учествовале све категорије друштва. Неке тачке изведене су уз пратњу клавира, а неке уз певање мешовитог хора гимназије. Соколи у Руми освојили су симпатије словенских румских грађана. Ове године је војска учествовала у програму и по подне и на вече. То је изазвало најлепши утисак на све грађане. Соколско друштво Београд IV прославило је празник Први децембар 1. 12. 1937. У дому је у 9 часова изведен службени део програма, у 10,30 сви припадници друштва су се под заставом и са управом на челу упутили на свечану седницу коју је одржала Управа жупе Београд. У 20 часова приређена је свечана академија. После академије било је соколско весеље. Неколико дана пред прославу цео Вождовац и околина били су излепљени великим плакатима, којима је Управа Соколског друштва Београд X позивала грађане и пријатеље да суделују на свечаној седници, која је одржана у великој дворани Основне школе на Вождовцу. Уз седницу одржана је академија, на којој је поред вежби извођен програм. Старешина друштва Живан Ранковић, дивизијски ђенерал у пензији, говорио је о значају Првог децембра. Брат Милан Мајсторовић, просветар друштва говорио је о теми : Шта хоће соколство. На академији извођене су вежбе, песме и рецитације. После програма била је игранка.
Соколи су на својој скупштини одлучили да уз Видовдан славе и Дан Уједињења. Празник је сваке године прослављан полагањем заклетве новог чланства и свечаним академијама. Заједно са соколима празник су славила и друга национална друштва. После стварања Бановине Хрватске 1939. власти ХСС настојале су да онемогуће прославе Дана Уједињења. У осталим деловима земље прославе Дана Уједињења настављене су до Априлског рата 1941. После Другог светског рата уместо Дана Уједињења слављен је 29. новембра Дан Републике. За српски народ Први децембар је значајан празник јер се после више векова нашао уједињен у једној држави.
