Соколство је себе сматрало народном војском. Тежило да што шири круг народа телесно, морално и духовно оспособи за одбрану отаџбине. Зато је свестрано сарађивало са војском. Соколи су уочили да се у војсци ради на образовању војника. Они који су живели под надутошћу бахате аустријске и мађарске солдатеске допадао се тихи рад у касарнама, а нарочито приправност војске да врата својих касарни отвори свим демократским покретима. Соколске старешине су успеле да убеде војне кругове да је соколски рад карика у процесу демократизације војске. Војне власти су пристале да војници под соколском командом вежбају по соколском систему и да се са соколима уче начелима соколског погледа на свет. До 1924. неколико хиљада војника је вежбало под вођством соколских предњака. Војне области нису тражиле да имају утицаја на вежбање војске под соколима. Соколи су у војску уносили соколски дух и соколске мисли. У чланку „Соколи и војска” у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” одбијали су приговоре о “милитаризацији” Соколства. Соколска жупа Загреб је схваћајући важност сарадње соколства и војске, одржала конференцију са представницима загребачких војних јединица. На конференцији су ударене смернице за развој даљег рада.(2) Окружни слет Соколске жупе Мостар одржан је 2. јула 1922. у Ђеновићу. Учествовала су соколска друштва из Боке Которске. Припреме и организацију слета извршило је друштво у Ђеновићу. Старешинство жупе на слету заступали су Јово Секуловић и др. Иво Колбе. Цело место је било окићено зеленилом и заставама. Слет је почео такмичењима. У свечаној поворци која је кренула ка вароши учествовали су соколи, војници и морнари ратне морнарице. Пред улазом у варош био је подигнут славолук. Ту су поворку дочекали и поздравили мештани заједно са својим кнезом. У име жупе узвратио је поздравом кнезу др. Иво Колбе, позивајући становништво Ђеновића, да и надаље помаже соколе, где се омладина васпитава у соколском духу. Одатле је поворка кренула на вежбалиште, где је покровитељ слета пуковник Вуковић поздравио соколе и соколице, војнике и морнаре, позвавши их да очувају слободу стечену потоцима и ријекама проливене крви. Општина Ђеновић је приредила свечани банкет у почаст соколима. Бискуп Ућелини је у свом говору нагласио да Орловство иде за разједињењем, а соколство јача вјеру и јединство народа. Одржана је јавна вежба. Наступали су мушки и женски подмладак, нараштај, чланови, чланице, војници тврђавног артиљеријског пука из Баошића, морнари ратне морнарице у Боки. Једна од најлепших тачака програма биле су вежбе са веслима морнара. На крају вежбе била је закључна скупина чланства сокола, војника и морнара, која је представљала заједнички рад војске и соколства. Загребачка соколска жупа приредила је 3 јуна 1923. први слет те године пакрачког окружја у Пакрацу. Било је велико учешће сокола из пакрачког окружја и велики број гостију који су дошли из Загреба, Дарувара и Нове Градишке да увеличају соколско славље. Слет је завршен извођењем теловежбене сцене „На мртвој стражи” од војника загребачког 35 пука, која је изазвала велико одушевљење и патриотски занос.
Соколска жупа „Бјеловар” одржало је свој IV слет у Дарувару. Први гости стигли су 27. јуна 1924. У ноћи тог дана стигла је већина вежбача свих категорија, војници бјеловарског гарнизона и гости. Био је то влак који је полазио из Загреба преко Крижевца, Бјеловара, Вировитице у Дарувар. Остали соколи, посебно из околних села дошли су неки пешке, неки колима, а неки аутомобилима. Сви су дочекани и смештени. На Видовдан почео је рано ујутро соколски рад, који је трејао до у касну ноћ. Прво су били покуси свих категорија за јавну вежбу и академију, затим поворка и свечани парастос за косовске хероје. У поворци је било преко 900 сокола, војника и сељака у народној ношњи. После парастоса поворка је ишла градом радосно поздрављана од даруварских грађана. Говорили су староста Добровић и др. Омчикус. После поворке говорио је староста жупе Коларић. После паузе изведена је јавна вежба. Вежбали су на справама уз вежбе војника бјеловарског гарнизона. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су војници показали колики успех може соколски систем да постигне у војсци. На крају вежве захвалио се заменик старосте жупе др. Омчикус свим учесницима слета, а посебно грађанима и сељацима из Дарувара и околине, што нису жалили никакве трошкове, да дођу међу соколе, да их упознају, да их заволе, па да их потпомогну у њиховом соколском и патриотском раду. За соколе то је било свестрано васпитање народа. Увече приређена је соколска академија. Вежбало се на пречи, ручама и карикама, а остали програм био је испуњен ритмичким композицијама за нараштај, чланове и чланице. Изненадило је друштво из Херцеговца, које је наступило у три тачке. Бјеловарско друштво је показало да је оно најагилније у жупи. Вежбали су две композиције брата Милана Јанковића. Публика је акламирала присутног аутора. Академију су завршили подофицири бјеловарског пука са симболичном „Вјежбом ослобођења” коју је саставио чешки легионар Карл Стика.
Пошто је у војску Југославије уведен соколски гимнастички систем Савез Сокола трудио се да обучи војнике за соколске предњаке. Технички одбор Бачке соколске жупе приредио је предњачки течај ради обуке војника за предњаке, који су требали да у војсци воде вежбање по соколском систему. Течај је почео 11. децембра 1925. Предавања и вежбања била су уторком и четвртком од 2 до 4 часа по подне у соколани Соколског друштва Нови Сад. Течај је водио начелник жупе Милан Теодоровић. Предмети на течају били су : соколски систем и методика, практична вежбања простих вежби, вежбање на справама, нарочито вежбање пушком; скупине; гимнастичке игре и различитости; вежбе борења и лака атлетика. Осим тих предмета учесници течаја упознавали су се са соколском идеологијом, историјом, литературом и организацијом, као и са давањем прве помоћи. На течају су учествовали војници 7 пешадијског пука из Речне Флотиле и то : 1 официр, 17 наредника и поднаредника и 19 каплара. Соколски курс за војнике и подофицире одржан је у Скопљу. На курсу је било 53 подофицира који су се спремали за соколске раднике. Соко у Вршцу је 3 јануара 1925. одржао за војску село на коме је предавао Анте Тадић о користи просвећивања и комадом „Бенгалски тигар”. Соколско друштво I у Загребу је заједно са пуком „Зрињски” одржавало Зрињско-Франкопанску прославу у Загребу. Соколи су учествовали у пуковској слави 30. априла 1925. и увеличали славље. После је одржана соколска јавна вежба на којој су учествовали и војници пука. Приређене су игре, просте вежбе без и са пушком, алегорична игра. При вучењу конопа војници су победили соколе. После предаје вођства жупе Загреб пуку „Зрињски” дипломе и дара, као победнику код последњих војничких соколских такмичења, брат пуковник Драшкић, захваљујући се истакао је сарадњу и заједничке циљеве војске и Соколства. Један од тих циљева био је ослобођење заробљене браће, да дело ослобођења буде потпуно. У чланку „Зрињско-Франкопанска прослава у Загребу”, у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да је говор био снажан посебно од ратника који је од 1912 до 1919. непрестално ратовао и да су соколи из редова војске чули више сличних говора. Увече приредило је загребачко Соколско друштво I у Народном казалишту академију. Соколско друштво I у Загребу приредило је први соколски дан у Загребу 21. јула 1925. Уз помоћ Соколског друштва II Загреб и старешинства Соколске жупе Загреб приређена је прослава у дворани, јавна вежба и академија на Викторијином игралишту. Војска је наступила у бојној спреми предвођена подпоручником Живанчевићем у трчећем кораку. Наступ војника био је „Вежбе пушком” од Јехличке. Појава војника изазвала је бурно одушевљење, које је трајало неколико минута. Наступ је био из петореда напред и натраг, као и десно и лево изведен је у једној брзини. Вежбе су изведене прецизно и сваки покрет, став, положај био је јединствен. Вежба је показивала елементе из обуке пушком. Након вежбе извела је чета парадни марш. Заслужни су били пуковник Цукавац и подпоручник Живанчевић, а и соколство које је успело заинтересовати војне кругове за рад гимнастике по соколском систему. За време вежбе кружио је авион који је бацао букете цвећа са натписом : Соколи (војници) – Соколима. Летео је брат капетан Милетић. Вежбу су посматрали војни и цивилним представници, грађани и нису сметале ни две интернационалне утакмице и процесија поводом 1.000- годишњице хрватског краљевства. Академија је показала уметнички рад у гимнастици. Као и за време јавне вежбе, тако и за време академије игралиште је било пуно. Наступ војника са копљима изазвао је поново буру одушевљења. Академији су присуствовали обласни велики жупан др. Зуцон, генерали Узун Мирковић и Малешевић уз виђене грађане и представнике националних организација. Соколско друштво у Оточцу приредило је 7 јуна 1925. јавну вежбу. Наступили су соколи и соколице са простим вежбама, као и са вежбама на справама. Посебно је била поздрављена чета војника, који су извели вежбе са пушкама. Приредби је присуствовао велики број грађана и сељака. У вече је одржана академија са игранком. Соколско друштво II Загреб је у мају 1926. у част конгреса резервних официра и ратника приредило у Загребу академију. Чланови Соколског друштва I и II Загреб предавали су 9.6. 1927. у 35 пешадијском пуку „Зрињски” о соколству. Предавања је слушало 1.500 војника. Војници су били распоређени унутар касарне по четама, и то на седам места На сваком месту предавао је по један предавач. Предавали су : Анте Рубеша, Боро Вуксан, Душан Богуновић, Тошо Јањанин, Петар Ласта, Милутин Урбани и Мато Јаковљевић. Углавном војницима су дате кратке упуте о задацима соколства. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Треба свакако похвалити такав соколски рад у војсци. Тако се ствара све дубља веза између војске и соколства”.
Код Југословенског соколског савеза у Љубљани одржан је од 10. 11. 1929. до 10. 12. 1929. I соколски течај ваздухопловних официра и подофицира за наставнике гимнастике и спортова у ваздухопловним јединицама .
После уједињења 1918. Соколски савез се трудио да свестрано сарађује са војском. Тежило је да соколски дух што више уведе у војску. Са своје стране војска је учествовала на соколским слетовима. Пошто је у војску уведен соколски гимнастички систем Савез Сокола се трудио да обучи што више војника за соколске предњаке. Та сарадња је трајала до појаве ратне опасности у другој половини тридесетих година 20 века. Тада је соколство заједно са војском приступило припремама за одбрану земље.
