Национална друштва у Краљевини Југославији (Коло Српских Сестара, Добротворне задруге Српкиња, Јадранска стража, Савез Сокола… )  радила су на подстицању веза међу словенским народима.  Та друштва су путем Словенских балова и плесова  настојала да народна ношња словенских народа буде прихваћена од јавности. У то време је најбољи начин за то био приређивање балова и плесова. Приликом обележавања 100-годишњице рођења др. Мирослава Тирша, оснивача Соколства, 1932. у Офирском дому, у Мостару под покровитељством Ружице Томић, чланице сокола и супруге генерала, одржано је „Свесловенско вече народних ношња”, у сарадњи са Чешком беседом и Руском колонијом. У чланку у „Соколском гласнику” истицало се да по општем уверењу ни једна приредба до тада у Мостару није тако успела ни била посећена. Било је око 500 посетилаца а од тога у народним ношњама 136. Просторије Официрског дома биле су премалене за такву посету. Плесана је прецизно Чешка беседа, Руска мазурка, Хрватско салонско коло, Србијанка, Црногорски орао и кола из свих делова Југославије. Костими су били чисти народни, неки са везивом народних мотива, било је и једноставних народних ношња. Сваки је носио обележје свог краја, сваки нешто специјално лепо, карактеристично за крај у коме је рађен. Биле су заступљене ношње из свих крајева Југославије : херцеговачке, црногорске, далматинске, србијанске, хрватске, босанске, словеначке и војвођанске. Остали костими били су из других словенских држава : чехословачки, руски и украјински. Приредба је имала чисти словенски карактер. Отворена је са „Хеј Славени” те „Краљевим колом” Приредбу је организовао акциони одбор са председником генералом Мирославом Томићем,  чланом сокола.  Соколска жупа Мостар је наставила да одржава сваке године Свесловенске вечери народних ношњи. У часопису жупе Мостар  „Књига за соколско село”  у чланку „Вече свеславенских народних ношња” истакнуто је да вече приређује Соколско друштво Мостар 4. децембра 1937. Био је организован посебан одбор. У чланку се истицало :  „Ова приредба је сваке године показивала одличне резултате, приказујући разне костиме из свих крајева наше државе, као и осталих словенских земаља. Поред костима приказују се и разни народни обичаји и народна кола и игре. За ово вече влада велико интересовање, како код публике из самог Мостара, тако и из осталих околних места.”

У Загребу је Јадранска Стража приредила Свесловенски елитни плес који одржан у јануару 1933. и 1934. под покровитељством Краљице Марије а поводом њеног рођендана. Коло Српских Сестара Петровград (данас се зове Зрењанин) приказало је банатске народне игре на Свесловенској забави Главног Одбора Кола у Београду.

У циљу пропагирања народних словенских костима, Соколско друштво Београд I одржало је 6 марта 1937. костимирану забаву. Поред представника Соколске жупе Београд Момира Синобада, присуствовали су др. Бахтик као представник чехословачког опуномоћеног министра, др. Шишканов као представник бугарског посланства и други представници националних и соколских друштава. Пре почетка забаве друштвени просветар Драгољуб Вишњић, поздравио је присутне и одржао говор о значају народних костима.

Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа у просторијама Соколског друштва Београд Матица у Делиградској улици. Чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матице извели су сплет словенских игара; чланови и чланице југословенско–пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су „Козачок“. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст–Ријека–Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља.  Коло Српских Сестара  је 11. марта 1939. у сали Коларчевог народног универзитета у Београду организовало Свесловенску забаву. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. Из Југославије су биле 1) група из Новог Винодола код Сушака; 2) Раштачка група  из  Скопске Црне Горе, са 22 члана; 3) Буњевачка група из Суботице, са 20 чланова; и 4) група из Шумадије. Коло је на Коларцу приредило Свесловенско вече 13. марта 1939. на коме су поновиле цео програм игара са забаве и тако омогућили школској омладини и публици која није ишла на забаве да виде ове игре. Те вечери су чланови Удружења Истра, Трст, Горица извели своје истарске народне игре. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало : „Нека виде политичари свих врста да се деоба Југославије не да учинити  и нека она браћа Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара  Југославија се дијелити не може”.

Соколско друштво Београд I одржало је 4. марта 1939. своју традиционалну словенску костимирану забаву. У позиву на забаву у „Соколском гласнику“ истицало се : „Данас, када се свесловенска идеја сузбија у целој Европи, неопходна је потреба да се Соколи још јаче њом запајају, као њени првоборци. Дођите, сестре и браћо, у што већем броју на ову забаву !”.После поздравног говора старешине друштва, који је изнео значај приредбе, изведен је кратки програм уз учешће Југословенског академског певачког друштва из Земуна. Просветар друштва професор Т. Илић говорио је о значају соколства код словенских народа. Женски нараштај извео је неколико мотива народних игара, а чланови и чланице приказали су “Моравску беседу”. Забава је одржана под покровитељством Енгелберта Гангла. На забави су били и домаћи костими и  костими других словенских народа.

Соколско друштво Борово приређивало је традиционалне Свесловенске балове. У соколском дому 4 марта 1939. Соколско друштво Борово приредило је Свесловенски бал. Бал је отворен поворком народних ношњи на челу са старешином Томом Максимовићем и његовом супругом. Посетиоци су се дивили народним ношњама. Певачко друштво “Радиша” певало је на балу песме. Наступили су чланови соколског друштва из Бачког Петровца у словачким народним ношњама и приказали публици “Чехословачку беседу”, зашто су побрали буру аплауза. Нараштајке из Борова извеле су Моравску народну игру, а чланови друштва “Истра-Трст-Горица” из Београда приказали су истарске народне плесове. Затим је изведен украјински плес, а чланови и чланице друштва у Борову у сликовитим народним ношњама изводили су народна кола. Најлепша тачка програма по мишљењу извештача у „Соколском гласнику“ Срђана Шапића  било извођење руског народног плеса, од стране члана сокола Пианова из Брчког и његове трупе, са најмлађом чланицом певачког друштва  “Радише” Олгом Богуш. Награду за најлепшу народну ношњу добила је госпођа Кондић, супруга вође продајног оделења Кондића, која је имала босанску ношњу. Другу награду добила је соколица Мирјана Пражић, са славонском ношњом. Трећу награду добила је словачка народна ношња.   Бал је трајао до зоре. Иако су словенски народи били у тешком положају К.С.С. је приредио Свесловенску забаву 9 марта 1940. у Официрском дому у Београду. Краљ Петар упутио је као прилог 10.000 динара за Свесловенску забаву. Забаву су посетили кнез Павле и кнегиња Олга. Кнегиња Олга је била у буњевачкој ношњи. На забави су били одбори К.С.С. из : Кавадара, Битоља, Окучана, Неготина, Охрида, Сврљига, Пирота, Врања, Босанске Костајнице, Старе Пазове, Радовишта, Штипа, Ниша, Глине, Прилепа, Сушака, Струмице, Скопља, Ђевђелије, Крушевца, Куманова, Бања-Луке, Сарајева, Петровца на Млави, Зенице, Ваљева, Тузле, Зајечара, Новог Сада, Завидовића, Босанског Новог, Ниша, Мостара, Сремске Митровице, Винковаца, К.С. Хоргоша, Маглаја, К.С.Ј. Љубљана, Жалеца, Марибора, Межице, Камника, Крања, Цеља, Добротворна задруга Српкиња Петриња, Сплита, Пакраца, Женска задруга Шибеник, Женска удруга Петриња, Добротворна задруга Српкиња Загреб, Дечији дом Краља Александра Загреб, Удружење Универзитетски образованих жена Загреб, Савез југословенских жена Загреб и Друштво Књегиње Љубице Загреб.  Са посетом из Београда на забави је било приближно око 1.000 особа. На дефилеу биле су групе : руска, пољска, чешка, бугарска, редом све покрајине и ношње Југославије. После дефилеа биле су народне игре : руске, пољске, чешке, бугарске и шумадинске и из околине Охрида. Бугарске игре изводила је група „Средец” која је припадала општини Софија и која је позвана на препоруку београдске општине. Групу од 16 особа довео је др. Крушев, часник софијске општине. После забаве К.С.С. је приредило Словенско вече 12 марта 1940. на Народном Универзитету. Владимир Савић предавао је „О словенској узајамности кроз словенску уметност”. Публика је поздравила све извођаче словенских игара и завршну слику и песму Словенству гуслара Петра Перуновића, опкољеног омладином у ношњама словенских народа.  К.С.С. је приредило две Српске вечере на Коларчевом Универзитету са српским програмом. На првој вечери говорио је  др Страњаковић, доцент Универзитета, „О српском патриотизму”, а на другој вечери др. Влад. Ћоровић, професор Универзитета, предавањем „Српска жена у борби за слободу”.  Чланице  К.С.С. Винковци посетиле су 9 марта 1940.  Свесловенски бал К.С.С. у Београду. У свом извештају истакле су да су ту видели сву лепоту и богатство народне ношње из разних крајева Југославије. У дефилеу придружиле су се сремској групи. Једна од њихових чланица била је у серклу пред кнегињом Олгом и одговарала на питања.Упркос почетку Другог светског рата 1939. Соколско друштво Београд–Матица приредило је 16. марта 1940. Свесловенско вече. На програму биле су: 1. Југословенске народне игре и песме које су изводиле чланови и чланице Соколског друштва Београд–Матица; 2. „Беседа“, чешка игра коју је извела Чехословачка омладина из Београда; 3. Пољске народне песме које је певао квартет пољских избеглица; 4. „Балун“ истарска игра коју су извели чланови и чланице Друштва Истра, Трст и Горица; 5. „У бој“ — „Соколству“ Б. Вомачка певао хор Чехословачког удружења; 6. „Југословенима“ Ј. Скала, рецитација на Лужичко–српском језику; 7. „Краковљак“, пољска игра коју су извели чланови Пољско–југословенске лиге; 8. Чешке народне песме В. Ведрал певао је хор Чехословачког удружења; 9. „Гопак“, малоруску игру извели су чланови и чланице Руског соколског друштва; 10. Рецитација члана Друштва Истра, Трст и Горица; 11. „Наше српство“ Кранц — лужичко–српска песма коју је свирао оркестар; 12. Истарске народне песме певао је дует Друштва Истра, Трст и Горица; 13. „Ој Словени“ певао је хор Чехословачког удружења.

Соколско друштво Борово наставило је да организује сваке године свесловенске балове. Успех плеса у Борову почетком фебруара 1941. премашио је сва очекивања. Било је преко 400 учесника, чланова и чланица сокола, у народним ношњама из свих крајева Југославије и осталих словенских земаља. По чланку у „Соколском гласнику“ изазвали су незапамћен аплауз, када су дефиловали на почетку плеса двораном “Батиног дома”, на челу са старешином Томом Максимовићем. Обе сале су биле испуњене до последњег места угледним гостима из Борова и других крајева. Присуствовао је др. Д. Јанковић, апелациони судија и подпредседник Југословенско-бугарске лиге у Београду. Плес је отворио Тома Максимовић “Краљевим колом”. Уз домаће соколе, наступали су соколи из Љубљане, Бачког Петровца, Новог Сада, руски соколи, … . Велики успех  доживела је фолклорна група Народног позоришта из Београда, под вођством Жуковског. Он је наступио са првакињом балета, Васиљевом, у “Игри у двоје”.  Група је извела “Дрмеш”, “Јужносрбијанку” и “Тешката коло”. Опште признање добили су соколи из Словеније извођењем “Из Словеначких села” и “Регимент по цести гре”.  Успех су постигли и соколи из Бачког Петровца, и домаћи соколи. Те године због општих прилика нису могли учествовати играчи и играчице из Бугарске. Код бирања три најлепше народне ношње награђена је Сафија Јазвин из Брчка за босанску ношњу, Викица Кедманец, за посавску народну ношњу,  и  Ида Марвин, за народну ношњу из Горењског. Програм је завршен певањем “Ој Словени”, а забава је настављена у братском расположењу и манифестовању за словенско братство. За успех приредбе био је заслужан приређивачки одбор Соколског друштва, на челу са Томом Максимовићем.

Соколско друштво у Макарској одржало је свој традиционални плес 22 фебруара 1941. Успех плеса је био изванредан иако је истог дана био и плес мјесне организације ХСС. Све што је било југословенски опредељено уз певање патриотских песама и у братском весељу задржало се у  соколани све до зоре.

У „Соколском гласнику“ објављено је да ће Соколско друштво Београд I одржати 8 марта 1941. у својој вежбаоници, у улици Кнеза Павла 24, традиционалну Словенску костимирану забаву. Поред уобичајених тачака програма најављене су народне песме, игре и народна кола. У програму су биле и тачке Југословенског академског певачког друштва из Земуна. На забаву се долазило са у словенском народном костиму, соколској одори, тамном оделу или вечерњој хаљини. Улазнице су биле 20 динара, а за костиме и одоре 15 динара.

Соколско друштво Нова Градишка је заједно са Добротворном задругом Српкиња приредило 1 марта 1941. Свесловенско народно вече. Приредба је отворена кратким говором старешине др Гајског, а затим је публика певала “Ој Словени”. У „Соколском гласнику“ истакнуто је : „Простране дворане новога Соколског дома биле су препуне раздраганог света, у жарким бојама наших народних ношњи. Такво богатство народних костима није се скоро видело у Новој Градишки. Већином су биле посавске ношње, али су запажене и загорске, словеначке, херцеговачке, црногорске, србијанске и босанске ношње. … Нарочито су запажене чланице и чланови наших сеоских соколских чета у оригиналним прекрасним ношњама, па се и овом приликом мора истакнути свест и пожртвовност сеоских Сокола који су дошли из удаљених села.” Приход од приредбе премашио је своту од 13.000 динара, па иако се управа соколског друштва споразумела са  Добротворном задругом Српкиња да се приход дели попола, ипак је управа Задруге уступила соколима од прихода 10.000 динара.  У чланку у „Соколском гласнику“ истакнуто је : „Несебичније и племенитије гесте није ово друштво доживело још ни од једног друштва Нове Градишке.”

За 20 година Краљевине Југославије национална друштва су путем Словенских балова и плесова  настојала да народна ношња словенских народа буде прихваћена од јавности. Организовала су своје словенске балове и плесове и у мањим срединама трудећи се да идеја словенства продре у што шире слојеве народа. На почетку Другог светског рата, када је свесловенска идеја сузбијана у Европи и у Југославији друштва су упркос свему организовала словенске забаве. У Бановини  Хрватској поједина соколска друштва организовала су своје плесове који су били посећени упркос истовременим плесовима ХСС. Успеси њихових приредби показали су им да имају подршку народа у локалним срединама за свој рад. Балови и приредбе приређиване су и пред сам почетак Априлског рата  1941.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име