За соколе нација се манифестовала у култури. Зато су за њих све културе биле националне. Истицали су : „Соколски национализам мора бити стваралачки, а не зоолошки.” Члан сокола М. А. Васић истакао је : „Само јаке мишице наше омладине неће помоћи у одсутном тренутку, ако није свесна дела својих предака, славе своје отаџбине и жртава које се од ње траже. Зато је треба духовно наоружати од најранијег детињства припремајући је за велика дела.” Један од задатака који је Соколска жупа Београд примила да изврши у Соколској Петровој петогодишњици био је оснивање путујућег дилетантског позоришта, са циљем јачања соколске свести и ширења просвећивања.
У оквиру Соколске Петрове петогодишњице Соколска жупа Београд обавезала се да оснује путујуће дилетантско позориште. Извршујући задатке Соколске Петрове петогодишњице жупа Београд 1937. је образовала посебан позоришни одсек, чија је главна дужност била да организује дилетантску групу. Група је била састављена од браће и сестара из Београда који су увежбавали и приказивали националне и соколске позоришне комаде по жупи Београд и на тај начин вршили просвећивање и пропаганду. Жупа је извела припремне радове и образовала прву групу чланова дилетантског позоришта. Планирали су да се трупа непрестално развија да би 1941. ступила на слетску сцену. Позоришне комаде група је приказивала по друштвима и четама жупе. У жупи Београд поред путујуће дилетантске групе било је у соколским јединицама 10 позоришних одсека и то 3 у друштвима и 7 у четама. Било је 105 чланова. Прочелник жупске позоришне трупе брат Секула Чакић, приватни чиновник, изабран је накнадно у Просветни одбор Соколске жупе Београд. У Дилетантској секцији били су сем председника Секуле Чакића чланови : Никола Николић, Мирослав Струнџалић, Василије Васић, Сима Рабреновић, Велимир Величковић, Јелена Стефановић, Љубица Јовановић, Јелица Станишић и Савица Влк. Уметничка секција основана је крајем 1937. од луткарске, позоришне, музичке и фото секције. Све секције спојиле су се у једну, која се делила на 4 одсека. Драмска секција жупе маја 1938. приказала је у Старој Пазови и у чети Бачинцима комад „Обичан човек”. У часопису „Око соколово” са задовољством су истицали рад најмлађе секције и препоручивали су је осталим соколским јединицама. Секција је спремала за јесен нове комаде националног и шаљивог карактера. (9) На приредби Соколског друштва Стара Пазова 7.5.1938. наступио је Жупски дилетантски одсек са позоришним комадом „Обичан човек”. (10) Жупска дилетантска група спремила је за нову сезону поред старих комада „Ивкову славу” и „Карлову тетку”. Дилетантска група жупе наступила је у Соколском друштву Београд X и Соколском друштву Београд I са успехом. У Дилетантској групи били су 1938. сем председника Секуле Чакића, типографа, чланови : Милош Живановић, Никола Николић, Велимир Величковић, Михаило Катеринић, Михаило Јовановић, Славко Бранковић, Радомир Нађ, Милан Латински, Бранко Гуцунић и чланице : Савица Влк, Јелена Стефановић, Љубица Јовановић, Магдалена Николетић, Добрила Миленовић, Ковинка Петровић и Јелена Шошкић. Жупско путујуће позориште 1939. радило је под врло тешким околностима. Два пута му је отказивано гостопримство у основној школи, па је радило у вежбаоници Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду. Кад је вежбаоница уступљена Соколу I, нису могли да је користе. Вежбали су у жупским канцеларијама, које су биле мале и тесне. Ипак вредни дилетанти спремали су позоришне комаде, па и оне од 3 чина. Гостовали су неколико пута са успехом у Соколским друштвима Београд I, VI, X, XI, Бачинцима и Старој Пазови. Секција је одржала 8 представа. Имала је малу библиотеку од 52 комада, сав посао око преписивања, спремања и режије рађен је добровољно и бесплатно. У Службеним вестима у часопису „Око соколово” јављено је да је жупска дилетанска група неуморно радила и вежбала. Али су је слабо звале братске јединице.
Један од задатака који је Соколска жупа Београд примила да изврши у Соколској Петровој петогодишњици био је оснивање путујућег дилетантског позоришта, са циљем јачања соколске свести и ширења просвећивања. Планирали су да се трупа непрестално развија да би 1941. на слету у Београду ступила на слетску сцену. Док је на почетку дилетантска секција бројала само 9 чланова и чланица, 1938. бројала је 16 чланова и чланица. Од 1939. радили су у тешким условима. Упркос тешким условима наставили су свој рад до Априлског рата 1941. У Службеним вестима у часопису „Око соколово” истакнуто је да група неуморно радила и вежбала, али да су је соколска друштва и чете мало позивале да код њих изводи представе. Савез Сокола био је забрањен после Априлског рата 1941.
