У Краљевини Југославији неговано је сећање на ослободилачке ратове. На обележавање тих догађаја позивани су преживели ратници. Приликом прославе 50 година од Невесињске пушке у Београду јула 1925. организоване су тродневне свечаности. Устаницима и њиховим потомцима одате су највише војне почасти. У свечаностима је учествовало и преко 500 гостију из Француске, Чехословачке, Белгије, Пољске, САД, Русије, Румуније и других земаља. Свечаностима је присуствовала делегација из Невесиња. Присуствовали су Софија Јовановић-Крсмановић и Црвенчанин из Невесиња (1875). У поворци 19 јула 1925. били су коњичка фанфара, одред војске са заставама свих ратних пукова, инвалиди, музика, вод добровољаца, устаници, музика, четници, Удружење резервних официра и ратника, сељаци у ношњи, музика, соколи, Савез женских друштава. У поворци су учествовали борци из Кривошија у народној ношњи, чешка делегација са својом заставом, четници „Петар Мркоњић” са заставом, Херцеговачки добровољци, пољска делегација, четници-комите са заставом и на крају Орјунашке заставе. Међу херцеговцима били су прота Марко и Петар Нешић. На Теразијама говорио је професор Миленко Вукићевић „Нестор Летописац”. Пред министарством војним говорио је генерал Вучковић. Делегати су 20 јула 1925. посетили Тополу и присуствовали помену погинулим и умрлим устаницима. Положени су венци на гроб Незнаног јунака на Авали. Био је парастос на Дунавском кеју. Била је конференција професора Владимира Ћоровића и позоришни комад. Обележавање славе Савеза добровољаца било је 21. јула 1925. Сем 1925. Устаници из 1875. дошли су у Београд да би присуствовали соколском слету у Београду 1930. као део Соколске жупе Мостар.
