Соколска жупа Београд сматрала је да су друштвени односи у соколским редовима трпели због недовољне повезаности. Жупа је желела побољшање односа и стварање приснијих веза међу соколима и осталим факторима друштвеног живота. Зато је хтела да приреди соколски бал. Због непредвиђених околности које су омеле приређивање бала у јануару 1938. припреме су одложене. Покровитељство над балом примио се Влада Илић, председник Градског поглаварства. У почасни одбор ушли су први представници јавног, културног живота и то : министар физичког васпитања народа др. Вјекослав Милетић, армијски генерал Петар Косић, командант Београда, др. Милан Радосављевић, гувернер Народне банке, др. Драгослав Јовановић, ректор Универзитета, Светозар Томић, I подпредседник Црвеног крста, др. Владимир Митровић, председник Југословенско бугарске лиге, инж. Милан Нешић, председник Југословенско-пољске лиге, Љубомир Хофмановић, подпредседник Јогословенско-Чехословачке лиге, Роман Дрејлинг, старешина Руског соколског савеза, Гангл, I заменик старешине Савеза Сокола, Ђура Паунковић, II заменик старешине Савеза Сокола, др. Отон Гавранчић, III заменик старешине Савеза Сокола, др. Марије Чок, председник Удружења Истрана, Владимир Симић Адвокатске коморе, др. Душан М. Поповић, председник Савеза лекарских комора, Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”, Милутин Станојевић, председник Трговачке коморе, Милан Стојановић, председник Занатлијске коморе, Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”, Андра Милосављевић, председник Централног новинарског удружења, Илија К. Пантић, подпредседник Индустријске коморе, Недељко Савић, председник Савеза трговачких удружења, Мирко Барубџић, директор гимназије, Рајица Маринковић, подпредседник професорског удружења, Иван Димник, председник Централног учитељског удружења, Михаило Ђурић, председник „Привредника”, Васа Кнежевић, индустријалац, Драгослав Милишић, индустријалац, Влада Митић, трговац, Александар Тадић, директор Индустријско трговачке банке, Љубомир Гођевац, индустријалац, Јован Марковић, трговац, Душан Мојић, трговац, Аврам Филиповић, трговац, Лепосава Петковић, председница Југословенског женског савеза. Управа жупе обавестила је све своје јединице (друштва и сеоске чете) да ће се 12 марта 1938. одржати бал словенских народа у Београду. Пошто је то био први бал жупе Београд управа је желела да на балу учествују све јединице жупе. Зато је замолила управе свих друштава и чета да тог дана не приређују никакве приредбе, него да у што већем броју дођу на бал. Свако друштво је требало да добије по једну бесплатну карту за делегата.
Соколска жупа Београд приредила је марта 1938. Бал словенских народа, који је одржан у просторијама Соколског друштва Београд Матица. Велика, доња и средња сала биле су уређене за игру а остале остале просторије за бифе. У великој сали су свирале две музике : музика Краљеве Гарде и музика Соколског друштва Београд VII, а у доњој трећа музика. Гости су дошли у народним ношњама и соколским одорама. Краљевог изасланика пуковника Миливоја Дурбешића дочекао је старешина жупе др. Градојевић и остали чланови старешинства. Дошли су министар финасија Летица са госпођом, министар физичког васпитања народа др. Милетић са госпођом, I подпредседник сената Томић, заменици Старешине савеза Паунковић и др. Гавранчић, председник Градског поглаварства Илић са госпођом, адмирал Прица, армијски генерал Косић, изасланик министра војске и морнарице Мих. Стајић, представник чехословачког посланства др. Бахтик, … бугарски посланик Попов, пољски посланик Дембицки, начелник министарства физичког васпитања народа Арачић, чланови Почасног одбора бала. Покровитељ бала Влада Илић повео је Краљево коло. Чланови и чланице Београд-Матице извели су сплет словенских игара, чланови и чланице југословенско пољске лиге у пољским племићким ношњама извели су неколико народних пољских плесова, два пара чланова и чланица руског сокола из Земуна извели су “Козачок”. Нарочито топло су били поздрављени чланови и чланице удружења Трст-Ријека-Горица који су извели неколико плесова из свог краја и у ношњи тамошњег живља. Група руских соколица у руској ношњи извели су игру из свог краја. Бал је изазвао жив интерес у свим соколским јединицама. Поводом одржавања бала Словенско друштво из Бугарске упутило је честитке. Истакли су да Словенско друштво из Бугарске 38 година само радило на идеји словенске узајамности. У часопису „Око соколово” честитка је објављена на бугарском, без превода. Честитке су послали и Јунаци Димитар Лазов, др. Михаил Минев, Поп-Васиљев, Стоименов и Кирил Георгиев, сви из Софије. Жупа је планирала припрему другог жупског бала у 1939. под покровитељством Владе Илића. У почасном одбору били су : Ђура Чејовић, министар за физичко васпитање народа, армијски генерал Петар Косић, командант Београда, др. Милан Радосављевић, гувернер Народне банке, Е. Гангл, I заменик старешине Савеза Сокола, Крста Смиљанић, сенатор, александар Станковић, дивизијски генерал, командант краљевске гарде, др. Милан Гломазић, Управник Државне хипотекарне банке, Светозар Томић, I подпредседник Црвеног крста, Данило Калафатовић, дивизијски ђенерал, др. Милан Главинић, посланик у Народној скупштини, Тодор Живковић, посланик у Народној скупштини, инж. Боривоје Ђуричић, председник Југословенско бугарске лиге, инж. Милан Нешић, председник Југословенско-пољске лиге, Љубомир Хофмановић, подпредседник Јогословенско-Чехословачке лиге, гђица Мирка Грујић, председница Кола Српских Сестара, Нака Спасић, председница друштва „Књегиње Љубице”, Милица Јовановић, председница друштва „Књегиња Зорка”, гђа Мила П. Лазаревић, председница Друштва Српске мајке, Милутин Станојевић, председник Трговачке коморе, Илија К. Пантић, подпредседник Индустријске коморе, Недељко Савић, председник Савеза трговачких удружења, Михаило Ђурић, председник „Привредника”, Васа Кнежевић, индустријалац, Влада Митић, трговац, Душан Мариновић, шеф протокола министарства иностраних послова и Влада Теокаревић, индустријалац.
Соколска жупа Београд приредила је 12 марта 1938. Бал словенских народа, који је одржан у просторијама Соколског друштва Београд Матица. У Почасном одбору била је елита предратног грађанског друштва. Рад жупе на јачању словенске узајамниости поздравило је Словенско друштво из Бугарске.
