Године 1895. Момир Коруновић ступио је у подмладак друштва „Соко“, чији је члан и истакнути првак био до краја живота. Био је уредник „Соколског гласника Душан Силни“ од 1910. Студирајући у Прагу био је 1911. изабран за старешину Соколске секције „Српског академског друштва Шумадија”. Од 1907. па до 1947. архитекта Коруновић био је службеник Министарства грађевина у коме, захваљујући преданом раду напредовао до звања генералног инспектора Архитектонског одељења. Такође био је председник грађевинско-уметничког одсека Савеза Сокола Краљевине Југославије. Током рада у државној служби пројектовао је преко 40 јавних и државних грађевина (министарства, поште, храмова, школа, конака и споменика) као и 24 соколска дома и вежбаонице. Његове најпознатије грађевине у Београду биле су Пошта код Железничке станице, Министарство пошта у Палмотићевој улици и Соколски дом „Матица“. Пројектовао је православне цркве у Београду, Љубљани, Марибору, Цељу, на Сушаку код Ријеке, Прилепу, Брзану, Крупњу, Делиграду, Кленку и на острву Вису. Коруновић је пројектовао (по правилу без накнаде) спомен-обележја (Зебрњак, Мачков камен, Текија на Дунаву, Светозарево, Охрид, …), и соколске домове у Београду, Обреновцу, Куманову, Јагодини, Бјељини, Високом, Јајцу, Ужицу, Ћуприји итд. Моравски стил може се сматрати извором на основу кога је Момир Коруновић створио свој особени израз у обликовању простора и украшавању грађевина маштовитом стилизацијом народних мотива. Стваралаштво Коруновића заснивало се на вери у нераскидиву повезаност архитектуре и националне културне баштине : „У соколском неимарству ми морамо бити своји … каже се да треба да будемо савремени, модерни … али у архитектури соколској и једног народа не може бити моде; у народносној архитектури и грађевинској делатности једне државе, …може се применити само оно што је својствено духу народа који живи у тој држави …“. Александар Кадијевић своје дело „Момир Коруновић“ почиње реченицом : „У српској архитектури двадесетог века готово да нема значајнијег и оригиналнијег ствараоца од архитекте Момира Коруновића“.
Соко у Београду одржао је скупштину 8 јануара 1923. За старешину је изабран Момир Коруновић, а истовремено је изабран нарочити одбор за грађење соколског дома. Београдски соколи позвали су загребачке соколе да посете Београд. Загребачко соколско друштво I кренуло је на пут возом 17 јануара 1924. Било је 140 сокола и соколица, нараштаја и деце. Прошли су Брод, Винковце, Инђију и стигли у Земун. У Београду су их дочекали београдски соколи на челу са Момиром Коруновићем. Били су старешина др. Кујунџић, сестре Лазаревић, Јовановић, … . Због хладноће ушли су у жељезнички ресторан. Момир Коруновић поздравио је загребачке соколе у име београдског соколства, а онда прочитао поздрав старог националног борца и поборника соколства професора Атанасија Поповића. Са болесничке постеље брат Таса подсетио је загребачке соколе да је старешина Лазар Цар с тридесет сокола, у доба најјаче кризе српско-хрватских односа дошао у Београд да присуствује освећењу заставе Душана Силног. Свечана академија била је приређена у београдском позоришту. На крају академије била је изведена симболична вежба са скупином, представљајући жалост соколства за Истром. После академије била је заједничка вечера у хотелу Империјалу. Идућег дана био је у подне банкет општине Београда у хотелу Империјалу. На ручку су били сви соколи и соколице из Загреба, на челу стола, а ниже ређали су се нараштајци и деца. Били су присутни на банкету : председник народне скупштине Љуба Јовановић, министар социјалне политике др. Пелеш, министар просвете М. Трифуновић, Стево Тедоровић са госпођом, низ угледних соколских радника из Београда, и то : Веља Поповић, Градојевић, Паунковић, Коруновић, Војиновић, Кујунџић, Лазаревић, … . После завршетка банкета сви су се присутни сликали заједно. (3) Ценећи напоре сокола за очувањем јединства државе, Краљ Александар подарио им је витешки мач. Мач је био израђен по скици старог сокола Ђорђа Чарапића, по узору мача Душана Силног. На обема странама мача био је натпис : Александар I Видовдан 1925 г. Натпис је био написан ћирилицом и латиницом. Соколи су одржавали утакмице за краљев мач. На првим међуслетским утакмицама одржаним о Видовдану 1925. у Београду победила је врста Соколског друштва Љубљана-Матица. Добровољне прилоге за међуслетско такмичење 1925. у Кошутњаку дали су Министарство социјалне политике 2.000 динара. Београдско Женско Друштво 3.400 динара, индустријалац Влада Илић 1.000 динара, … Патријарх Димитрије 200 динара, арх. Момир Коруновић 200 динара. Свечаност предаје „мача краља Александра “ била је у Народном позоришту у Београду 11 априла 1926. Академију је отворио старешина београдског сокола, Момир Коруновић. Када је завршио свој говор и када је оркестар краљеве гарде свирао соколску корачницу у краљевску ложу је ушао краљ са својом пратњом.
Коруновић је у редовима сокола нашао људе на које се могао угледати. Глумац Љубомир Станојевић био је предњак сокола у Београду. Момир Коруновић упознао га је 1895. кад је ступио у соколско друштво. Њему и младим соколима био је узор и пример какав треба да буде истински соко. Никад се није отимао да буде први, да буде члан какве управе. Увек при вежбању у вежбаоници или на вежбалишту соколског друштва подучавао је вежбаче да соко и прави човек мора да буде искрен.
У Београду је 1926. прослављена 30 годишњица соколског рада Момира Коруновића. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истакнуто је да је био један од најбољих и најпожртвованијих соколских радника у београдској соколској жупи. На свечаној академији приређеној њему у част први је говорио Ђура Паунковић, подстарешина Ј.С.С. У кратком говору оцртао је заслуге Коруновића у 30 годишњем деловању. Затим је низ говорника честитао Коруновићу. Међу њима био је Мирослав Војиновић у име техничког одбора ЈСС и инжењер Радојловић у име удружења резервних официра. Делегати су Коруновићу поклонили бројне дарове. После срдачне захвалности Коруновића била је свечана академија завршена.
Била је приређена у Београду Академија за гладне у Херцеговини 1928. Прикупљено од академије 6.964,50 динара. Коруниовић је дао 4.000 динара. Послато савезу за гладне у Херцеговини 10.000 дин.
Како су изгледале соколске свечаности при посвећењу камена-темељца свог дома може се видети из прославе Соколског друштва Стара Пазова. Соколско друштво посветило је 5. октобра 1930. камен-темељац Соколског дома Краља Петра. Ујутро су дошла соколска друштва из београдске и новосадске жупе. Формирана је поворка на челу са коњицом и представницима, музиком и уз пуцање прангија кренула је са станице у место. Посвету камена-темељца обавили су православни, евангелистички и римокатолички свештеници, након чега је прочитана повеља и положена у темеље дома. Посвета је обављена уз присуство огромног броја народа. Након посвете приређен је заједнички ручак, на коме је било преко 100 узваника. Представница Кола Српских Сестара, Богданка Клајић наздравила је и честитала успеху соколства у месту. У име Словачко-сремског сениората евангелистичке цркве наздравио је Самко Бабик, истичући братску узајамност и словенску солидарност. Књижничар соколског друштва Живојин Михајловић поздравио је све остале госте, као и градитеље дома Момира Коруновића и Предрага Зрнића. После подне одржана је јавна вежба. У вече одржана је свечана академија, а после било је весеље до касно у ноћ. Момир Коруновић направио је бесплатно нацрт соколског дома друштва Стара Пазова, а Предраг Зрнић, архитекта из Београда, израдио је нацрт. За градњу дома дали су : Општина Стара Пазова 30.000 динара, Петроварадинска Имовна Општина у Ср. Митровици 30.000 динара, Соколска жупа Београд 15.000 динара, Хигијенски Завод у Новом Саду 5.000 динара, Српска Занатлијска Читаоница Ст. Пазова 2.500 дин., Учитељско друштво среза старо-пазовачког и града Сремских Карловаца 2.000 дин, Жупанијска област 2.000, Занатлијска Омладина Србобран 500 динара, Српска Ратарска Читаоница Ст. Пазова 500 динара … . Архитекта и виши саветник министарства грађевина Момир Коруновић, члан старешинства Савеза Сокола, израдио је бесплатно план за соколски дом у Автовцу. Био је то његов прилог за градњу дома.
У свом извештају Архитекта Момир Коруновић, председник грађевинско-уметничког отсека Савеза СКЈ, писао је о свом раду у грађевинском одсеку 1934. Да је прегледао нацрте, трошковнике и друго за соколске домове, које су слала соколска друштва, одобравао их у име Савеза Сокола и давао мишљење за помоћ или бескаматну позајмицу дотичним друштвима. Преправљао је нацрте и прерађивао због некорисног распореда појединих одељења, како у односу међу собом, тако и у односу према вежбалиштима, улицама и странама света : Сењски рудник, Добој, Гњилане, Ђаковица и Урошевац. Преправљао је и прерађивао нацрте зграда поклоњених од општина и добрих људи : Перлез и Винковци. Израдио је нове нацрте за домове друштава : Јагодина, Ћуприја, Урошевац, Мандалина, Прокупље, Метлика, Добој, Горњи Милановац и Метковић. За домове соколских чета : Бакар, Бенковци, Брусје, Брезовац, Војвода Степа, Вратинац, Гарешница, Дијелка, Ђала, Ловрећ, Нови Сланкамен, Озрен, Подземељ, Подлокањ, Подравска Слатина, Стрмица, Путинци, Рогозница, Удрежње и Шимановци. Обилазио је друштва према њиховом позиву при грађењу домова и упућивао како се може што боље зграда поставити и на чему би се могло уштедети а учинио је и извесне корисне измене. Обишао је друштва Белу Паланку, Будву, Ђеновић, Нову Варош, Прибој, Пријепоље, Прокупље, Тиват, Ћуприју, Урошевац, Херцег Нови и Шибеник. Обишао је друштва ради куповине зграда које су се могле преиначити за дотерати за соколске домове у Котору и у Херцег Новом. Извршио је преглед стања грађења у Тивту, Ђеновићу, Прибоју и Шибенику. Прегледао је места за грађење летњих павиљона на Овчаници на Палама код Сарајева, која је добијена од државе на поклон за летовачиште Савеза Сокола. При обиласку друштва Тиват обишао место за савезно летовалиште при селу Кртолама, које је препоручило друштво Тиват. Сматрао је да место одговарало јер је имало особит песак и не дубоко море као и зеленило. Општина Кртолска била је спремна да поклони земљиште Савезу Сокола колико је било потребно.
Дом Соколског друштва Београд Матица завршен је и освећен 1936. Назван је „Соколски дом Краља Александра I”. Пројектовао га је члан Матице Момир Коруновић, а отворио га је старешина друштва, др Милан Главинић. Свечаности су присуствовали др. Ђура Паунковић, ректор Универзитета др. Богдан Гавриловић и сви тада живи некадашњи старешине „Матице”.
Споменик на Зебрњаку, подигнут у спомен Кумановске битке, саградио је архитекта Момир Коруновић а осликао га је сликар Живорад Настасијевић, члан Друштва уметника „Зограф“. Кула-обелиск (48,5 м) на Зебрњаку било је најзначајније Коруновићево дело.
Једина изложба у којој је представљено и његово дело после Другог светског рата била је изложба „Чешко-српске везе у архитектури 1863-1941” у Етнографском музеју у Београду 2014. Чланица друштва Соко Београд Матица Мила Коруновић Делић уступила је за изложбу „Чешко–српске везе у архитектури Београда (1863–1941)“ у Етнографском музеју материјале из заоставштине породице Коруновић. Изложба је била отворена од марта до априла 2014. Архитекта Момир Коруновић је као питомац Министарства просвете и црквених дела краљевине Србије као ванредни студент завршио специјализацију на Чешком универзитету у Прагу. Посетио је поново Праг на студијском путовању 1921. као инспектор Архитектонског одељења Министарства грађевина краљевине СХС. На изложби су изложене слике Поште 2 и Министарства поште. Коруновић је био у старешинству Савеза Сокола Краљевине Југославије. Пројектовао је многе соколске домове. На изложби су приказане слике Соколског дома Матице у Београду у Делиградској улици. Затим слике дефилеа сокола у Београду, стадион за соколски слет у Београду 1930, музички павиљон на стадиону. Сем Коруновића прашки ђак Светомир Лазић пројектовао је Соколски дом у Сремским Карловцима. На више паноа дате су слике старешина и чланова Савеза сокола који се трудио у оквиру словенске узајамности што више приближи српски и чешки народ. На изложби је била изложена соколска униформа коју је за изложбу уступио Народни музеј у Чачку.
Архитекта Момир Коруновић био је један од националних прегалаца и члан Управе Савеза Сокола. Био је идеалиста који је бесплатно израђивао планове за православне цркве, споменике и соколске домове. Најзначајније његово дело било је кула-обелиск на Зебрњаку. Пензионисан је после Другог светског рата и од тада до смрти једино је могао да ради за православну цркву. Савез Сокола коме је припадао после Другог светског рата замењен је СТВ Партизаном. Једина изложба у којој је представљено и дело архитекте Момира Коруновића после Другог светског рата била је изложба „Чешко-српске везе у архитектури 1863-1941” у Етнографском музеју у Београду 2014.
Саша Недељковић – члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
