Под сталним сам притиском,
волео бих да се нисам осамио,
да све из себе избацим вриском.
Волео бих… Ал’ превише сам галамио.
Хтео бих да се не љутим,
да једноставно погнем главу.
Волео бих да могу да ћутим,
да им се осмехнем и кад нису у праву.
Волео бих да не сањам,
да другачије прихватам јаву,
да им се с пута склањам.
Хтео бих… Ал’ има нечег и у ставу.
