Не би душа никад ситија,
народу мом враћа се здравље,
дуж Србије носи се литија,
чува се црква, не да на православље!
Брат уз брата поносно стоји,
крстом и молитвом се на зло иде,
Христос је с њима, ко да се боји?
Зар да их се сутра потомци стиде?
Бог нигда не трпи силу,
народној слози Он се весели.
Не да врагу, а камоли Милу
да православну цркву одели!
И деобе неке знају за меру
и рђав човек пред Богом устукне.
Не дирај човеку у веру!
Ко то чини ко мехур и пукне!
