Некад је било и сунца и кише,
богме и стрпљења за човека.
Сад ни „између“ не постоји више!
Некад је умело да се причека.
Некад се чинило: све за човека!
А сад ко да је све друго прече,
‘давно се не штеди ни јела, ни смрека,
сад се и човек у корену сече.
