На данашњи дан 1970. године, у егзилу у коме је провео већину свог живота, коначно је свој мир нашао мој деда Краљ Петар II, последњи Краљ Југославије, главнокомандујући оружаних снага Југословенске војске у отаџбини и ван отаџбине, симбол демократских и слободарских традиција свог народа, борац против екстремних идеологија нацизма, фашизма и комунизма, мој деда.
Трагична судбина првог међу Карађорђевићима рођеног да буде краљ, светске околности, притисци и неправде којима је био изложен, учиниле су да живот оконча врло млад, већ у 47 години, далеко од своје отаџбине и родног Београда.
Историја ће дати свој суд о његовом животу али ми, његови унуци, знамо и памтимо.
Вредностима које је носио научићу свог сина Стефана, који је, за разлику од мене, рођени Београђанин као и његов прадеда.
Он је симбол новог почетка за нас у отаџбини.
Време је да се многе неправде, учињене у револуционарном терору комунистичке партије и њене екстремне идеологије исправе.
Срећан сам што једна основна школа у Београду, подигнута 1931. године великодушном донацијом моје прабаке Краљице Марије, поново носи назив „Краљ Петар II Карађорђевић“.
Време је да Београд добије улицу Краља Петра Другог и овом приликом позивам Град Београд да испоштује своју одлуку, донету од стране Комисије за споменике и називе тргова и улица број С-17-015-12/2015 од 15.07.2015. године, и додели улицу Краљу Петру Другом.
Као залог истине и боље будућности, нека му је вечан спомен и сећање!
